Ljudi su zauzeli tek sedmo mesto na rang-listi najmonogamnijih sisara

Ljudi su na sedmom mestu među sisarima kada je reč o monogamiji, odmah iza dabrova i tamarina. Ovo je obelodanjeno u naučnom članku britanskog antropologa Marka Dibla, objavljenom u časopisu Proceedings of the Royal Society.

Stepen monogamije je određen izračunavanjem udela braće i sestara u populacijama. U proučavanim ljudskim populacijama, ovaj indikator je pokazao značajne varijacije, u rasponu od 26 osto u grupi ljudi koji su živeli tokom neolitske ere na teritoriji današnje Velike Britanije do 100 odsto u populaciji iste ere na severu Francuske. Naučnik je procenio prosek za ljude na 66 odsto.

Međutim, u poređenju sa našim udaljenim primatskim rođacima, mi smo mnogo verniji - zbog čega je naša sklonost ka monogamiji "izuzetno neobična", kažu stručnjaci.

Kako izgleda lista

Kalifornijski hrčci su bili na vrhu rang liste (100 odsto), zatim slede afrički divlji psi (85 odsto) i patuljasti leminzi (79,5 odsto). Ljudi su bili na sedmom mestu, između dabrova (72,9 odsto) i gibona (63,5 odsto).

Najpromiskuitetnija vrsta, prema ovoj analizi je rasa ovce koja potiče od divlje populacije i koja živi na škotskom arhipelagu Sent Kilda, prenosi Dejli mejl. 

Prema rečima autora, studija pruža dodatnu podršku takozvanoj hipotezi o monogamiji. Pretpostavlja se da će tokom evolucije, populacije verovatnije postići izuzetno visok nivo saradnje među svojim članovima ako se jedinke razmnožavaju u monogamnim reproduktivnim odnosima i proizvode potomstvo sa potpunim krvnim srodstvom (dve jedinke imaju oba ista roditelja). Naučnik objašnjava da čak i malo odstupanje od monogamije dovodi do naglog pada broja potomaka sa potpunim krvnim srodstvom. Na primer, ako se broj vanbračnih začeća poveća za 25 odsto, udeo potomaka sa potpunim krvnim srodstvom će pasti na 40 odsto.

Monogamija može biti "ključna karakteristika ljudi kao vrste", što bi omogućilo da izgradimo velika društva zahvaljujući poznavanju stepena srodstva njihovih članova.

Da bi sastavio rang listu, naučnik je koristio podatke iz arheoloških i etnografskih studija više od 100 ljudskih populacija. Informacije o životinjama prikupljene su iz drugih studija. Kako je navedeno u članku, takve studije o životinjama su retke, te je autor uspeo da pronađe podatke o samo 34 vrste sisara od više od 6.000 poznatih nauci, piše TASS.