Magazin
Asertivnost kao veština dobre komunikacije - Kako ljubazno reći "ne"
Asertivno ponašanje se nalazi na pola puta između agresivnog ponašanja i bežanja iz specifične situacije. Međutim, nije lako biti asertivan pa čovek najmanju dozu asertivnog ponašanja iskazuje baš u situacijama kada je takvo ponašanje neophodno. Na koji način pronaći meru i zaštititi svoja prava i interese, a ne dovesti situaciju do usijanja uz pomoć "čarobnog štapića" savremene komunikacije - asertivnosti?
Pronalaženje zlatne sredine u komunikaciji sa drugim ljudima, postavljanje i očuvanje ličnih granica uz brigu o tuđim emocijama i objektivno analiziranje situacije, mogu biti krajnje izazovni, naročito kada je u pitanju komunikacija sa bliskim ljudima ili kolegama sa posla. Ponekad nam se dešava da želimo nešto reći, ali ne znamo kako da ne narušimo tuđe lične granice. Nekada bismo svašta rekli kada drugi narušavaju naše, a opet, trudeći se da ne budemo isuviše grubi ili napadni, ne donesemo misao do druge strane na pravi način i ispadnemo slabići. U pomoć u ovakvim situacijama priskače nam asertivnost - veština komunikacije koja je itekako potrebna u današnje vreme.
Sama reč asertivnost dolazi iz engleskog jezika (assertiveness) i u prevodu označava upornost. Najjednostavnije rečeno, ona predstavlja balans između pasivne i agresivne uloge u komunikaciji, a da bi se ona razvila, potrebno je objektivno analizirati svoje ponašanje i stavove, i pronaći najrazumnije, najadekvatnije rešenje problema, nezavisno od mišljenja i ponašanja drugih ljudi.
Kako izgleda asertivno ponašanje
Sigurnost u sebe jedan je od sastavnih elemenata asertivnosti, i zato asertivni ljudi umeju jasno da iskomuniciraju svoje želje i potrebe i postave precizne granice koje drugi treba da poštuju. Oni nemaju tendenciju da ulaze u bespotrebne rasprave i stvaraju uzavrelu atmosferu, čak iako nečije ponašanje nije u skladu sa njihovim principima.
Američki psihoterapeut Manuel Smit posvetio je deo svoje karijere razvoju asertivnog modela ponašanja: osnovna ideja je u tome da čovek donosi odluke i prihvata potpunu odgovornost za svoje postupke. Dakle, da bismo razumeli u kojoj je meri naše ponašanje asertivno, potrebno je pre svega da sagledamo na koji način odgovaramo na agresiju, da li vodimo računa o osećanjima i ličnim granicama (ovde možemo da linkujemo lične granice) drugih ljudi, kao i da li odluke donosimo u afektu ili hladne glave.
Razvijanje veštine asertivnosti moguće je uz pomoć analiziranja komunikacije, a pitanja koja sebi treba da postavimo krajnje su jednostavna: koliko često govorimo "da" kada duboko u sebi želimo reći "ne", kako reagujemo na negativan odgovor na naše pitanje ili molbu i na koji način reagujemo na provokacije da li možemo da emocije ostavimo po strani u takvoj situaciji? Da bi ovakva analiza bila jednostavnija, odgovore možemo zapisivati u dnevnik, pa s vremena na vreme ponovno postavljati pitanja, ako bismo imali jasniju sliku.
Asertivna komunikacija podrazumeva:
- Uvek precizno definisane želje, potrebe i osećanja
- Donošenje odluka bez uticaja emocija, na osnovu jasnih argumenata
- Sposobnost predviđanja reakcije druge strane nakon iznetih stavova i argumenata uz uvažavanje njihovih osećanja i granica
- Reagovanje na najrazumniji i najadekvatniji način - "idenje linijom manjeg otpora" nije način rešavanja sporne situacije
Kako nam asertivnost može koristiti
Asertivno ponašanje može nam pomoći u različitim životnim sferama i situacijama: u komunikaciji sa kolegama na poslu, u postavljanju ličnih granica sa članovima porodice, u prijateljskim i komšijskim odnosima. Na primer, ukoliko je rukovodilac (kada posmatramo poslovno okruženje) isuviše pasivan, njegov autoritet među zaposlenima biće upitan, dok ukoliko je isuviše agresivan, može izazvati negodovanje zaposlenih, pa čak i potpuno otkazivanje saradnje iz revolta. Zato je važna ta zlatna sredina u komunikaciji - asertivnost.
