Voda ne bi trebalo da se menja drugim napicima, upozorava ruski lekar

Svakodnevno unošenje dovoljne količine vode je ključno iz više razloga: reguliše telesnu temperaturu, sprečava infekcije, omogućava transport hranljivih materija do ćelija i pomaže pravilno funkcionisanje organa. Dobra hidratacija takođe poboljšava kvalitet sna, kognitivne sposobnosti i raspoloženje, govore brojna istraživanja. Neke studije sugerišu da pijenje više vode može pomoći kod glavobolja, migrena, dijabetesa, gojaznosti i niskog krvnog pritiska, ali su potrebne dodatne studije.

Često izbegavamo vodu, te koristime razne alternative kao što su čajevi, sokovi, kafa. Ove opcije nisu baš najsrećnije rešenje. Naime, zamena vode pićima može dovesti do promena u ravnoteži vode i soli, a dugoročno gledano može poremetiti varenje i kardiovaskularnu funkciju, rekla je doktorka Tatjana Aleksandrova za RIA Novosti.

"Ako ne pijete dovoljno vode i preferirate druga pića (čaj, sokove, gazirana pića), može doći do neravnoteže vode i soli zbog šećera, kofeina i drugih komponenti", naglasila je.

Doktorka je napomenula da iako pića takođe doprinose ukupnom unosu tečnosti, njihova prekomerna konzumacija na duži rok može biti povezana sa rizikom od metaboličkih, digestivnih i kardiovaskularnih poremećaja.

Kako da znamo da li dovoljno vode pijemo

Postoji par signla koji ukazuju da smo na dobrom putu:

• Ne osećamo često žeđ
• Urin je bezbojan ili svetlo žut

Ako ne pijemo dovoljno vode, onda:

• Možda imamo glavobolje
• Urin može biti taman
• Možda nećemo dati sve od sebe tokom fizičkih aktivnosti
• U ekstremnim slučajevima dehidracije možete imati konfuziju i vrtoglavicu, napominje se na sajtu Majo klinike.

Koja količina vode je dovoljna 

Ne postoji naučni koncenzus i preporuka o "osam čaša vode dnevno" često je pogrešno shvaćena, jer se odnosi na ukupan dnevni unos tečnosti, uključujući i vodu iz hrane, a ne samo na čistu vodu. Ne postoji jedinstvena količina vode koja odgovara svima, jer potrebe variraju u zavisnosti od starosti, fizičke aktivnosti, telesnih karakteristika i uslova sredine. Ključ pravilne hidratacije leži u održavanju ravnoteže između unosa i gubitka tečnosti: kada je unos manji, bubrezi štede vodu, urin postaje koncentrovaniji, a povećanje natrijuma u krvi može ukazivati na poremećaj i veći rizik od hroničnih bolesti. Iako je unos tečnosti često stvar navike, osećaj žeđi ostaje važan signal organizma, ali se javlja tek kada je telo već dehidrirano.