Toksična produktivnost - postavljanje nerealnih ciljeva i previše posla

Kada bismo najprostije morali da objasnimo termin toksična produktivnost, rekli bismo da je to produktivnost na uštrb sebe i svog psihičkog zdravlja, a pod time se mogu podrazumevati regularno ostajanje na poslu posle radnog vremena, vikendi koje provodimo za računarom, odmori na koje nosimo laptop da bismo mogli prisustvovati poslovnim sastancima, kao i beskonačne "tu - du" (engl. to-do list -spisak zadazaka i obaveza) liste koje sebi sastavljamo. Toksična produktivnost nas tera da sebi postavljamo previsoke standarde, uzimamo na sebe više nego što možemo da postignemo, a kada ciljeve ne ispunimo, uđemo u fazu "samokažnjavanja" i kritikovanja sebe za svaku pauzu koju smo napravili ili odmor koji smo uzeli.

Savremena kultura, u nekim kompanijama i korporativna, diktira nova pravila rada, koja podrazumevaju to da biti dobar radnik više nije dovoljno dobro - treba biti izuzetan i najbolji od svih. Ovu tendenciju dodatno "hrane" i velika konkurentnost na tržištu, novi, fleksibilni oblici rada koji omogućavaju angažovanje stručnjaka iz bilo koje tačke sveta, ali i trka za ostvarivanje finansijskih rezultata ka kojima svaka kompanija teži.

Pored toga, savremeno doba i društvene mreže donele su fenomen zvani "supermen" - na Instagramu i drugim platformama neretko se susrećemo sa objavama ljudi koji (reklo bi se) sve stižu: uspešni su, zaposleni u firmi i uporedo imaju svoj privatni biznis, zarađuju puno novca, kuća im je uvek sređena, kuvaju, treniraju, stižu da posećuju razne konferencije i da rade na sebi. I kada vidimo ovakve objave, u našim glavama formira se sledeća misao: "Svi puno rade, teže ka tome da budu bolji i uspeva im. Znači, tako treba da postupim i ja". A ako ne uskočimo u taj voz produktivnosti i savršenosti, u nama može da se probudi "sindrom varalice": "Nisam tako dobar kao oni, i ovo što sam postigao sam postigao slučajno".

Postoji li način da proverimo da li smo upali u začarani krug toksične produktivnosti? Postoji - pomoću jednostavne liste za proveru:

• Regularno ostajanje na poslu prekovremeno
• Neprestano razmišljanje o poslu, o tome šta još treba da se završi i koji poziv da se obavi
• Hroničan osećaj umora i istrošenosti
• Nedostatak motivacije i pad samopouzdanja
• Osećaj krivice kada se napravi pauza ili uzme godišnji odmor
• Nastojanje da se pred menadžmentom pokažu što bolji rezultati

Sve ovo ukazuje na to da smo upali u toksičnu produktivnost.

Toksična produktivnost vodi pravo u sagorevanje, a sagorevanje dalje ka hroničnom umoru, jer da bismo bili produktivni, naš mozak treba i da odmara. Treba da se "resetuje" i ne misli na posao.

Kako možemo sebi pomoći ako vidimo da smo upali u toksičnu produktivnost?

• Osnovne potrebe poput vremena za ručak ili večeru, slobodno vreme i odmor ne treba da žrtvujemo zarad novca
• Da prestanemo sebe da upoređujemo sa drugima, i sopstveni uspeh merimo u odnosu na tuđi
• Tako popularan "rad na sebi" trebalo bi da prilagodimo našim potrebama: ne moramo svi učiti tri strana jezika, čitati knjige iz popularne psihologije i ići na seminare o postavljanju granica. Treba da pronađemo ono što nam godi, a ne ono što radi većina
• Da pronađemo vreme za fizičku aktivnost, bilo da je u pitanju šetnja u prirodi ili trening
• Negujemo naše vrednosti i pohvalimo sebe za sve uspehe s vremena na vreme, čisto da ne