Žena u "muškoj" industriji i da li ravnopravnost zaista postoji

Postao je trend da sve kompanije danas sa ponosom ističu broj žena na rukovodećim pozicijama, trudeći se da time pokažu kako poštuju rodnu ravnopravnost, ali, ono o čemu se jako malo govori jeste to koliko je teži put do rukovodeće pozicije jednoj ženi. U stvari, to čak ne mora biti ni rukovodeća pozicija, dovoljno je da se žena nalazi u "muškoj" industriji. I čak ta reč "muška" industrija sama po sebi već pretpostavlja da ženi tu i nije mesto, iako postoje vrhunske žene mašinski, elektro, IT inženjeri.

Od početka svog radnog veka, nekako se uvek dešavalo da sam radila u tim, kako ih zovu, tipično "muškim" industrijama, okružena kolektivom koji je bio pretežno muški, a na sve to, među kolegama sam uvek bila najmlađa. Sve to za mene, koja sam počela da radim još tokom fakulteta, bilo je veoma izazovno i stresno - uvek su me posmatrali sa predrasudama, iako sam u svom poslu bila i više nego dobra i trudila se da i kroz rad i samostalno učim i savladavam sve što pozicija zahteva.

Seksizam i "ejdžizam" - najveći neprijatelji žene u poslovnom okruženju

Ne tako davno, kada sam se (po ko zna koji put) zapošljavala u jednoj ovakvoj, "muškoj" branši, na razgovoru za posao, u nekom četvrtom, ili čak petom krugu, poslodavac me je upitao koliko godina imam, a kada sam odgovorila da imam 26 (od čega punih osam rodina radnog staža), usledio je odgovor koji me je doslovno šokirao: "Pa Vi ćete se uskoro udati i otići na trudničko, a zatim i porodiljsko bolovanje, a mi posle opet treba da tražimo nekoga ko će Vas zamenjivati." Bez obzira što sa mislila da su ovakva pitanja odavno zabranjena i da su već postala urbani mit, malo je reći da sam ostala zatečena. I, iako sam silno želela da u tom momentu napustim intervju, odlučila sam da se suzdržim i ostanem do kraja, pa svojim radom i zalaganjem pokažem da sam jednako sposobna (ako ne i sposobnija) od muškarca da tu poziciju obavljam.

Posao sam dobila, ali se seksizam i "ejdžizam" (odnosno diskriminacija na osnovu godina) na tome nisu zaustavili. Prvih šest meseci, a možda čak i godinu dana, nizali su se komentar za komentarom od starijih kolega, koji su već godinama, pa i decenijama "u struci": "Jao, mlada si ti za ovo", "Ne znaš ti to, ti si žensko", "Šta će jedna tako mlada devojka na tako odgovornoj poziciji", i tako dalje, u nedogled. I što je najgore od svega - komentari nisu dolazili samo od muških kolega, već i od iskusnih koleginica (doduše, sa njihove strane samo oni vezani za godine).

Iako me je svaki taj komentar pogađao, želela sam da napredujem, i da pokažem i sebi, ali i ostalima da pol i godine nemaju nikakve veze sa nazivom pozicije, ali i da, makar samo za sebe, tu granicu između "muških" i "ženskih" industrija i poslova obrišem.

Kada sam početkom ove godine odlučila da promenim poziciju, došla je nova "tura" predrasuda, ali ovaj put sasvim drugačijeg konteksta, iako je osnova bila ista. Samo radno mesto bilo je rukovodeće (za razliku od one prethodnog koje je samo bilao zahtevno), i nosila je visok nivo odgovornosti - razvoj biznisa na novom tržištu, upravljanje timom zaposlenih i izveštavanje bordu direktora. Puna elana pristupila sam novom poslu, sa svim zaposlenima sprovela razgovore "jedan na jedan" kako bismo se bolje upoznali i kako bi svako razumeo kako moj, tako i svoj deo posla, i kako bih stvorila osećaj tima koji ima jedan zajednički cilj. I taman kada sam pomislila da je sve sjajno, i da su komentari na temu godina i toga što sam žena ostali daleko iza mene, sačekalo me novo iznenađenje. Ovoga puta, to što sam žensko, i to mlado žensko, dobilo je novi kontekst - "Ajde, ti si žena, sad ćeš ti da ih obrlatiš, samo trepni par puta i sklopila si posao", "Njihov direktor voli mlade devojke, kada vidi da predstavljaš našu kompaniju, sve vrata će nam se otvoriti", i tako dalje.

Iako se ejdžizam uglavnom spominje u kontekstu kad je neko stariji od 60 godina, u Srbiji često on ide i u obrnutom smeru, kada se za mlade ljude smatra da nemaju dovoljno znanja i veština za određene poslovne pozicije. Postavlja se pitanje, koje je to životno doba prema kome se ne odnosimo diskriminatorski? I da li zaista u 21. veku ženu sa znanjem, iskustvom i dobrim referencama i dalje posmatraju kroz prizmu godina i pola, a prethodno radno iskustvo stavljaju u drugi plan?