Kako je perestrojka postala simbol razočaranja za sovjetski narod

Pre 40 godina generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza (CK KPSS) Mihail Gorbačov prvi put je reč "perestrojka" (rus. prestrukturitanje) upotrebio u kontekstu politike sovjetske države. Ubrzo je ovaj termin postao opšti naziv za sve reforme koje su sprovođene u SSSR-u od 1985. do 1991. godine. Promene koje je inicirao Gorbačov u politici i ekonomiji zemlje u početku su kod građana izazvale osećaj euforije, koji je nekoliko godina kasnije zamenjen gorkim razočaranjem.

Do danas skoro dve trećine stanovnika Rusije smatra da je perestrojka donela više štete nego koristi.

Potreba za promenama

Pripreme za velike reforme počele su i pre nego što je Gorbačov došao na vlast. Još 1983. godine generalni sekretar CK KPSS Jurij Andropov naložio je grupi partijskih funkcionera, među kojima je bio i Gorbačov, da pripreme predloge ekonomskih reformi. Do sredine osamdesetih godina ekonomski problemi u zemlji su se pogoršali, a posebno je bio uočljiv deficit razne robe. U kasnom periodu SSSS-a naučno-tehnička dostignuća nisu se dovoljno koristila u civilnoj sferi, što se negativno odražavalo na kvalitet života stanovništva.

Problemi su se nagomilali u politici, ekonomiji i društvu, što je stvorilo jasnu potrebu za reformama. Ipak, prema mišljenju stručnjaka, situacija nije bila katastrofalna i uz dobru politiku mogla se stabilizovati.

Početak perestrojke

Na aprilskom plenumu CK KPSS 1985. godine Gorbačov je najavio kurs ubrzanja društveno-ekonomskog razvoja, sa posebnim fokusom na mašinogradnju. Iste godine značajno je promenio način komunikacije sa narodom - tokom posete Lenjingradu razgovarao je direktno sa građanima i obećao ekonomski napredak i bolji životni standard. Najavio je i borbu protiv alkoholizma, što je dovelo do čuvene antialkoholne kampanje. Obećao je slobodu govora i ukidanje cenzure. Počela su da se objavljuju ranije zabranjena dela, snimaju filmovi o osetljivim temama i ukida se ometanje stranih radio-stanica. Ova obećanja izazvala su snažnu euforiju, naročito kod mladih, koji su verovali da dolaze velike pozitivne promene.

Reforme i posledice

"Krenuli smo putem korenite perestrojke svih sfera života društva", izjavio je Gorbačov, tokom posete Toljatiju, prvi put upotrebivši reč "perestrojka". Iste godine rekao je da između perestrojke i revolucije treba staviti znak jednakosti. A 27. januara 1987. godine tokom plenuma CK KPSS upotrebio je reč "perestrojka" kao politički slogan

Politički sistem se brzo menjao - disidenti su dobijali više slobode, a odnosi sa Sjedinjene Američke Države su se poboljšavali. Sastanak Gorbačova sa Džordžom Bušom starijim na Malti smatran je istorijskim.

U ekonomiji su uvedene reforme koje su omogućile privatnu inicijativu i veću samostalnost preduzeća. Zakon o kooperacijama iz 1988. omogućio je privatnu ekonomsku aktivnost. Reč "perestrojka" je u početku bila simbol nade u bolje. Namere Gorbačova delovale su velike, ali stvarnih dela u korist zemlje bilo je malo. Očekivani rezultati su izostali. Nestašice su se povećale, uvedeni su bonovi za hranu, a budžet je bio u deficitu. Planska ekonomija se raspadala, stvarana je osnova za privatizaciju državne imovine i legalizaciju sivog biznisa.

U početku je perestrojka simbolizovala nadu, međutim, rezultati su bili slabi. Aktivnost Gorbačova u međunarodnoj politici bila je vidljivija nego konkretne promene u zemlji.  Za samo nekoliko godina narod je od oduševljenja figurom i retorikom Gorbačova prešao ka razočaranju. Gorbačov je izgubio autoritet i poverenje naroda, a perestrojka je počela da se doživljava kao negativna pojava.

Razočaranje i raspad

Paralelno sa ekonomskom krizom, u SSSR-u su rasle političke tenzije. Nacionalistička i separatistička osećanja su porasla. Rukovodstvo saveznih republika vršilo je pritisak na Moskvu tražeći maksimalnu decentralizaciju. Deo saveznog rukovodstva smatrao je da je to egzistencijalna pretnja državi. To je dovelo do pokušaja naglog preokreta tokom Avgustovkog puča u Moskvi. Pokušaj je propao, a centrifugalni procesi su se samo pojačali.

Očigledno je da Gorbačov i njegov tim nisu želeli raspad Sovjetskog Saveza. Bili su za očuvanje zemlje, ali su njihovi postupci, neefikasnost, nepromišljenost i fatalne greške doveli do katastrofe.

Prema rečima istoričara, predstavnici regionalnih elita su razvoj događaja u zemlji doživljavali kao znak slabosti centralne vlasti, dok su očigledni svakodnevni problemi potkopavali poverenje javnosti u lidere zemlje. Opet, većina stanovništva je želela da očuva Sovjetski Savez.

Na referendumu 17. marta 1991. više od 76 odsto građana glasalo je za očuvanje SSSR-a. Ipak, nakon neuspelog puča u avgustu 1991. godine, raspad države postao je neizbežan. Dana 26. decembra 1991. Sovjetski Savez je prestao da postoji.

Prema istraživanju iz 2025. godine, 61 odsto građana Rusije smatra da je perestrojka donela više lošeg nego dobrog, dok suprotno misli samo 23 odsto.

Perestrojka je ostavila snažan trag i u popularnoj kulturi. Njenom nezvaničnom himnom neki smatraju pesmu Wind of Change grupe Scorpions. Poslednjih godina, prema istoričarima, u postsovjetskim državama raste interesovanje za događaje s kraja osamdesetih i početka devedesetih.