Greškom do rešenja? Ovim trikom ćete uvek dobiti brz odgovor na pitanje

Sledeća situacija je dobro poznata svima koji traže informacije na internetu: Potreban vam je konkretan odgovor, ali nakon pretrage na Guglu, čak i nakon prolaska kroz prve dve stranice rezultata, ne dobijate ništa upotrebljivo. Sledeći logičan korak je odlazak na forume i društvene mreže, da biste postavili pitanja drugim korisnicima. Problem je što taj pristup često nije efikasan: Odgovor može stići za nekoliko dana, može stići tek nakon više godina - ili nikada.

Postoji, međutim, jedan neočekivano praktičan način da ubrzate ceo proces. Reč je o takozvanom Kaningemovom zakonu - umesto da postavite pitanje i čekate odgovor, brži način da do njega dođete jeste da iznesete netačnu tvrdnju. Drugim rečima, umesto da tražite informaciju, vi je pogrešno iznesete, pa čekate da vas neko ispravi.

Ovaj princip nosi ime po Vordu Kaningemu, programeru i jednom od pionira "viki" koncepta, gde su korisnici sami uređivali i ispravljali sadržaj, gradeći znanje kroz kolektivnu reakciju.

U osnovi ovog fenomena stoji vrlo jednostavna psihološka činjenica: Ljudi mnogo češće reaguju na greške nego na pitanja. Dok će pitanje često biti ignorisano ili odloženo za kasnije, netačna izjava gotovo odmah pokreće reakciju. U tom trenutku javlja se snažna potreba da se ispravi nešto što je "pogrešno", da se pokaže znanje ili da se učestvuje u raspravi.

Na internetu, gde je prostor za dokazivanje znanja izuzetno širok, ovaj impuls je još izraženiji. Često nije ni važno koliko je tema značajna - dovoljno je da neko napiše nešto netačno da bi se pojavio čitav niz korekcija, objašnjenja i suprotstavljenih mišljenja.

Iako zvuči kao moderna ideja, zapravo nije tako nova. Sličan princip koristio je još Sokrat u svojim dijalozima - često bi namerno započinjao razgovor sa pogrešnim ili pojednostavljenim stavom, ne da bi ga branio, već da bi podstakao sagovornike da reaguju, uđu u raspravu i kroz taj proces dođu do preciznijeg razumevanja. U tom smislu, Kaningemov zakon je samo digitalna, ubrzana verzija drevnog načina vođenja dijaloga.

Zanimljivo je da ovaj princip nije ograničen samo na internet rasprave, već se može koristiti i u svakodnevnom životu. Ako, recimo, radite na nekom projektu i niste sigurni koji pristup je najbolji, umesto da direktno tražite rešenje, možete predložiti jednu namerno slabiju ili pogrešnu varijantu. Vrlo često će to pokrenuti druge da ukažu na probleme i ponude bolje alternative, čime dobijate kvalitetnije informacije nego što biste dobili direktnim pitanjem, prenosi "RBK Trend".

Slično se dešava i u neformalnim situacijama. Kada grupa prijatelja ne može da se dogovori gde da izađe, otvoreno pitanje često vodi u tišinu i neodlučnost, ali ako neko predloži konkretno mesto - čak i ako je taj predlog loš - to obično odmah pokreće reakciju. Ostali počinju da se (ne) slažu, predlažu alternative i razgovor se prirodno razvija ka rešenju. 

Čak i u ličnim odlukama ova logika može da bude korisna. Kada se dvoumite oko važne životne odluke, jedan jednostavan metod je da simulirate izbor bacanjem novčića. Poenta nije u tome da se odluka prepusti slučaju, već da se posmatra sopstvena reakcija na ishod. Ako jedna opcija izaziva olakšanje, a druga nelagodu ili otpor, ta reakcija često otkriva šta zaista želite, čak i ako toga niste bili svesni.