Naučnici predlažu četiri moguća rešenja koja bi mogla da zaustave potapanje Venecije

Sudbina Venecije sve više zavisi od odluka koje će biti donete u narednim decenijama. Tim naučnika iz Evrope i Velike Britanije analizirao je četiri moguća načina da se grad zaštiti od porasta nivoa mora - ali iako postoje rešenja, nijedno nije ni jednostavno, ni jeftino, ni bez posledica.

Porast nivoa mora, zbog kojeg grad može potencijalno nestati, posledica je klimatskih promena izazvanih emisijom gasova staklene bašte, koji zadržavaju toplotu u atmosferi. Ta toplota se apsorbuje u okeanima, ledu i kopnu, što dovodi do topljenja ledenih masa i širenja vode. Uz to, sve češće i jače oluje dodatno pogoršavaju situaciju, pa morska voda sve češće prodire u oblasti koje vekovima nisu bile ugrožene.

Iako se često naziva "plutajućim gradom", Venecija zapravo stoji na milionima drvenih stubova koji je već više od 1.600 godina održavaju iznad vode. Međutim, pored rasta nivoa mora, problem je i to što tlo na kojem leži postepeno tone. U poslednjih 150 godina poplave su sve učestalije, a od 28 velikih poplava u kojima je bilo potopljeno više od 60 odsto grada, čak 18 se dogodilo u poslednje 23 godine.

Trenutna zaštita oslanja se na usko barijerno ostrvo i sistem pokretnih brana na ulazima u lagunu, koji je uveden 2022. godine. Međutim, istraživanja pokazuju da to neće biti dovoljno na duže staze, te se kao moguća rešenja predlažu:

Otvorena laguna

Prva opcija podrazumeva nastavak sadašnje strategije - zatvaranje ulaza u lagunu pokretnim barijerama kada postoji rizik od poplava. Ovaj sistem već je koštao oko 6 milijardi evra. Ipak, analize pokazuju da ovaj pristup prestaje da bude efikasan kada nivo mora poraste za oko 1,25 metara, što bi moglo da se dogodi do 2300. godine.

Kako se barijere budu sve češće zatvarale, raste rizik od kvarova i kašnjenja, što direktno ugrožava bezbednost stanovnika i zaštitu kulturnog nasleđa. U slučaju dugotrajnih zatvaranja, bilo bi neophodno uvesti i velike sisteme za pumpanje vode i prečišćavanje otpadnih voda.

Prstenasti nasipi

Druga opcija podrazumeva izgradnju kružnih nasipa visine oko tri metra koji bi okružili ključne delove Venecije i fizički ih odvojili od lagune. Ovaj sistem bi mogao da zaštiti grad čak i u slučaju porasta nivoa mora do šest metara.

Međutim, cena ovog rešenja ne meri se samo novcem (procenjeno na između pola i četiri i po milijardi evra), već i gubitkom onoga što Veneciju čini Venecijom - njene prirodne veze sa vodom, ekosistemom i autentičnom atmosferom, što bi moglo da utiče i na turizam.

Zatvorena laguna

Treći scenario ide korak dalje, a to je potpuno zatvaranje lagune podizanjem barijera visine oko pet metara. Ovakvo rešenje moglo bi da zaštiti Veneciju čak i u slučaju ekstremnog porasta nivoa mora do 10 metara.

Ipak, cena je visoka - iznosila bi najmanje 30 milijardi evra, a posledice bi bile ozbiljne. Laguna bi izgubila svoj prirodni ekosistem, a Venecija bi prestala da funkcioniše kao luka. Pored toga, bilo bi neophodno stalno pumpanje vode kako bi se sprečilo njeno stagniranje i zagađenje.

Kraj "plutajućeg grada"

Najdrastičnija opcija je potpuno napuštanje Venecije - preseljenje stanovništva, kao i premeštanje najvažnijih istorijskih građevina. Ovaj scenario bi koštao oko 100 milijardi evra i podrazumevao bi ogromne logističke i emocionalne posledice. Osim toga, laguna bi bila prepuštena prirodnim promenama - dubljim, toplijim i slanijim vodama, čiji bi uticaj na ekosistem ostao nepredvidiv.

Neizvesna budućnost

Odluka između zaštite kulturnog nasleđa, očuvanja ekosistema i ogromnih finansijskih ulaganja nije nimalo jednostavna. Ipak, činjenica je da vreme za odluke ističe i naučnici upozoravaju da će trenutna strategija uskoro postati nedovoljna. Zato se već sada razmatraju radikalni koraci, jer veliki infrastrukturni projekti mogu da traju i do pola veka pre nego što daju rezultate, prenosi "Sajens alert".