Posao godišnje odnese 840.000 života, a stres je glavni uzrok, pokazuje UN izveštaj

Dugo radno vreme, nesigurnost posla, kao i uznemiravanje na radnom mestu, stvaraju štetno radno okruženje koje narušava fizičko i mentalno zdravlje ljudi, navodi se u novom izveštaju UN-a.

Više od 840.000 ljudi svake godine umre od zdravstvenih problema povezanih sa psihosocijalnim rizicima na radu pokazuje novi izveštaj Međunarodne organizacije rada (ILO), agencije Ujedinjenih nacija. Kako se navodi u izveštaju, psihosocijalni rizici povezani sa poslom najčešće su povezani sa kardiovaskularnim bolestima i poremećajima mentalnog zdravlja, uključujući i samoubistvo.

"Psihosocijalni rizici postaju jedan od najozbiljnijih izazova za bezbednost i zdravlje na radu u savremenom svetu rada", govore stručnjaci.

"Poboljšanje psihosocijalnih uslova rada nije važno samo za zaštitu mentalnog i fizičkog zdravlja radnika, već i za povećanje produktivnosti, bolje funkcionisanje organizacija i održiv ekonomski razvoj", dodaju.

Posao oblikuje identitet, društvene veze i ekonomsku sigurnost, a način na koji je osmišljen i organizovan određuje da li će biti uravnotežen i adekvatno podržan, ili će preterani zahtevi, nejasne uloge i osećaj nepravde dovesti do štetnih posledica.

Šta najviše šteti na poslu

Izveštaj kao glavne uzroke narušenog zdravlja radnika izdvaja: dugo radno vreme, zlostavljanje, pritisak na poslu, nesrazmeru između uloženog truda i nagrade, nesigurnost posla, kao i nasilje i uznemiravanje.

"Važno je naglasiti da je dugo radno vreme, ključni psihosocijalni rizik povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara i dalje široko rasprostranjeno", navode autori.

ILO procenjuje da na globalnom nivou 35 odsto radnika radi više od 48 sati nedeljno. Istraživanje pokazuje da rad od 55 ili više sati nedeljno povećava rizik od moždanog udara za oko 35 odsto, kao i rizik od smrti usled ishemijske bolesti srca za 17 odsto, u poređenju sa radom od 35 do 40 sati nedeljno. Zlostavljanje i drugi oblici uznemiravanja i nasilja takođe su označeni kao veliki problem. Prema izveštaju, 23 odsto radnika širom sveta je tokom radnog veka doživelo bar jedan oblik nasilja ili uznemiravanja, pri čemu je psihološko nasilje najčešće (18 odsto).

Težak danak po zdravlje

Izveštaj pokazuje da opasnosti po zdravlje dovode do gubitka skoro 45 miliona godina zdravog života prilagođenih invaliditetu svake godine, dok se procenjuje da zajednički uticaj kardiovaskularnih bolesti i mentalnih poremećaja uzrokuje gubitak od 1,37 odsto globalnog BDP-a godišnje.

Samo u Evropi, ILO beleži 112.333 smrtna slučaja. Kardiovaskularne bolesti čine većinu smrtnih slučajeva, ali je ukupan gubitak godina zdravog života veći kada je reč o mentalnim poremećajima, navode autori.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija i anksioznost uzrokuju oko 12 milijardi izgubljenih radnih dana godišnje. Najčešći problemi su depresija, anksiozni poremećaji, sindrom sagorevanja, poremećaji sna i hronični umor.

Problemi sa mentalnim zdravljem mogu dodatno pogoršati fizičko zdravlje kroz nezdrave načine suočavanja sa stresom i umorom. Pušenje, konzumiranje alkohola, prejedanje i fizička neaktivnost, koji često proističu iz problema na poslu, mogu dovesti do gojaznosti, visokog krvnog pritiska i drugih hroničnih bolesti.

"Dokazi takođe ukazuju da se zdravstvene navike i psihosocijalni rizici vremenom međusobno pojačavaju, pri čemu nezdravo ponašanje dodatno pogoršava negativne efekte stresa na zdravlje", navode autori.