Nemoguća misija: Amerikanci možda neće moći da se vrate na Mesec i to zbog skafandera

Let oko Meseca letelicom Orion (misija Artemida II) protekao je bez problema, pa se činilo da ništa ne stoji na putu daljim koracima. Ipak, to nije baš tako jednostavno. Amerikanci planiraju da ponovo slete na Mesec već 2028. godine, a šetnja po Mesecu podrazumeva i odgovarajuću odeću - odnosno skafandr. Odela, prema izveštaju Kancelarije generalnog inspektora NASA, još uvek nema niti je izvesno kada će biti spremna.

Sistem kontrole ne miruje

NASA ima brojne uspehe, delom i zato što nad njenim radom bdi Kancelarija generalnog inspektora, nezavisno telo koje nije podređeno direktoru agencije. Zapravo ova institucija stalno traži propuste i oštro kritikuje NASA, kao što su na primer, sitni incidenti, poput tuče zaposlenih u baru, do zloupotrebe novca, korupcije ili propasti velikih programa. NASA veoma ozbiljno shvata ove kontrole i nastoji da izbegne kritike.

Takođe, fokus je i na lunarnom skafandru i to je očigledno osetljivija tačka. Naime, skafanderi su bili problematični još pre pola veka, a ni danas situacija nije mnogo bolja. Iako treba priznati da su inženjeri iz vremena prvih misija na Mesec napravili pravo čudo s obzirom na tadašnju tehnologiju, nijedan astronaut nije stradao zbog skafandera, sami učesnici tih misija su upravo njih najviše kritikovali.

Šta je zaista problematično

Prvo, pokretljivost je bila veoma ograničena. Savijanje ruku i prstiju bilo je teško, a kolena praktično nemoguće saviti. Zbog toga su astronauti teško obavljali precizne zadatke i kretali se po Mesecu poskakujući, poput skakavaca.

Drugo, ispostavilo se da je lunarna prašina ozbiljan problem. Pre prvih misija nije se mnogo znalo o njoj. Čak se strahovalo da bi letelice mogle "potonuti" u prašinu. To se nije dogodilo, ali se kasnije pokazalo da je prašina izuzetno fina i da u vakuumu ima posebna svojstva. Zbog elektrostatičkog naelektrisanja lepila se za skafandre, bila je oštra i habala materijal. Prodirala je u zglobove i uništavala mehanizme nakon kratke upotrebe. Rajsferšlusi su propuštali vazduh, a prašina na staklu je otežavala vidljivost.

Treće, skafanderi su slabo štitili od zračenja (što nije bilo kritično za kratke izlaske, ali jeste za duži boravak), a sistemi za održavanje života bili su teški i neudobni.

Iako se očekivalo da će napredak tehnologije rešiti ove probleme, to se nije dogodilo. Rad u bestežinskom stanju nije isto što i kretanje po površini nebeskog tela. Čak i na orbiti, na Međunarodnoj svemirskoj stanici, skafanderi nisu savršeni - poznato je da su astronauti imali povrede noktiju zbog specifičnog dizajna rukavica.

Zato se praktično sve moralo raditi iz početka.

Pokušaji i kritike

NASA je počela da razvija nove skafandere oko 2000. godine. Razvijeno je više prototipova, od kojih je jedan ocenjen kao veoma dobar. Ipak, kritike u javnosti nisu izostajale - potrošeno je mnogo novca, a rezultati su bili ograničeni. Često se pominjala suma od 420 miliona dolara, koliko su koštali ti prototipovi. Poređenja radi, za sličan novac je razvijena raketa Falcon 9, što je u javnosti ostavilo utisak da je projekat neefikasan.

Saradnja sa privatnim kompanijama

NASA je 2021. godine uključila privatni sektor u razvoj novog skafandera, koji se opisuje kao "lična svemirska letelica". U trci su bile kompanije Axiom Space i Collins Aerospace, ali je druga odustala.

Axiom Space je u projekat uključila i modni brend Prada i predstavila prototip AxEMU, za koji tvrdi da rešava sve ranije probleme. Prema opisima, novi skafandr omogućava bolju pokretljivost, klečanje i rad na terenu, kao i zaštitu od pregrevanja.

Ključni problem - rokovi

Izveštaj generalnog inspektora, međutim, ne kritikuje toliko sam skafander koliko tempo razvoja. Postoji opasnost da zbog ubrzanog političkog pritiska projekat ne bude završen na vreme. Ako se nastavi sadašnjim tempom, skafander bi mogao biti gotov tek 2031. godine - što je prekasno za planirano sletanje 2028.

Odgovori i novi problemi

Axiom Space tvrdi da će skafandr biti testiran na Međunarodnoj svemirskoj stanici 2027. godine. NASA takođe ističe da je već uloženo oko 900 sati u testiranje.

Kritičari ipak ukazuju da je skafander težak oko 136 kilograma – znatno više nego u vreme misija "Apolo". Iako je gravitacija na Mesecu manja, astronauti su ranije tražili lakšu opremu.

U međuvremenu, pojavljuju se i ozbiljniji problemi. Kompanije SpaceX i Blue Origin kasne sa razvojem ključnih komponenti za misije, što dodatno pomera rokove.

Zbog toga je sve izvesnije da sletanje na Mesec 2028. godine neće biti realizovano.

Misteriozna "rđa" u svemiru

Evropska kompanija Thales Alenia Space isporučila je NASA module sa znacima korozije, što je izazvalo dodatnu zabrinutost. Posebno je čudno što su napravljeni od aluminijuma, koji inače ne rđa na klasičan način. Iako ti moduli trenutno nisu ključni za misiju, postavlja se pitanje kvaliteta izrade i pouzdanosti partnera, prenosi Komsomoljska pravda.