Magazin
Ruski lekar navodi tri glavna uzroka prejedanja
S problemom prejedanja su se mnogi susreli - kao da ne dozvolimo sebi da na vreme osetimo sitost, pa unesemo veliku količinu hrane ne shvatajući da smo odavno prevršili meru. Zbog čega se zapravo prejedamo?
Nedostatak tečnosti, namirnice koje podstiču prekomerno lučenje insulina i nedovoljno žvakanje hrane pokreću proces prejedanja, izjavio je za RIA Novosti lekar Andrej Martjušev-Poklad.
"Prejedanje je situacija u kojoj čovek propusti trenutak sitosti i pojede više nego što je optimalno. Obično se to dešava zbog više faktora. Najčešći je nedostatak tečnosti, odnosno vode. U tom slučaju mozak šalje jači signal gladi. Svoju dnevnu potrebu za vodom možete izračunati po formuli 30 mililitara na kilogram telesne težine. U proseku, to je oko 1,5 do 2 litra dnevno", rekao je on.
Dijetolog je ranije objasnio i zašto su redovna noćna prejedanja opasna.
Drugi uzrok prejedanja je izbor namirnica koje izazivaju pojačano lučenje insulina, što utiče na slabljenje signala sitosti. To su pre svega slatkiši, uključujući i voće, kao i namirnice bogate skrobom - peciva, testenine, krompir i slično. Lekar je naglasio da je za očuvanje zdravlja bolje birati celovite namirnice koje duže drže sitost.
Treći uzrok, prema rečima stručnjaka, leži u načinu na koji čovek jede. Ako se jede prebrzo i hrana se nedovoljno žvaće, mozak ne stiže da na vreme registruje sitost i reaguje tek kada je želudac već preopterećen.
"Da biste izbegli prejedanje, popijte čašu tople vode pre obroka, usmerite se na hranu koja daje osećaj sitosti (obrok bogat proteinima i mastima uz povrće) i dobro žvaćite hranu - na primer, oko 30 žvakanja po zalogaju. Uz takav pristup, sigurno nećete prejedati", savetuje lekar.
Šta zapravo uzrokuje prejedanje
Takođe, prejedanje ima više uzroka i ne zavisi samo od hrane, već i od naših navika i stanja u kojem jedemo. Često je povezano sa emocijama - pod stresom, kada smo umorni, tužni ili nam je dosadno, veća je verovatnoća da ćemo posegnuti za hranom jer ona kratkoročno poboljšava raspoloženje.
Nekad ne možemo da odolimo kaloričnim jelima poput pice, sladoleda, hamburgera kao i ultraprerađenom hranom koja podstiče da jedemo i kada nismo gladni.
Prejedanje je češće uveče, kada jedemo više iz užitka nego iz stvarne potrebe za energijom. Društvene situacije takođe igraju ulogu - okupljanja i proslave često nas podstiču da jedemo više nego što nam je potrebno.
Live
