Krompirovo mleko, pivo od algi i "morski" pirinač: Kako bi hrana budućnosti mogla izgledati

Naučnici već godinama upozoravaju da će brz rast svetske populacije, urbanizacija i globalno zagrevanje ozbiljno ugroziti bezbednost hrane tokom narednih decenija. Procene pokazuju da bi do kraja 21. veka na Zemlji moglo da živi oko 11 milijardi ljudi, dok količina obradivog zemljišta neće moći da prati taj rast.

Zbog toga istraživači i prehrambena industrija traže alternativne načine proizvodnje hrane koji bi bili održiviji, ekološki prihvatljiviji i efikasniji od tradicionalne poljoprivrede. Neke od tih ideja već se testiraju širom sveta - od insekata kao izvora proteina do algi, morskog pirinča i hrane štampane 3D štampačima:

Alge kao hrana, piće i zamena za plastiku

Istraživači sve veću pažnju posvećuju i morskim algama, koje su bogate proteinima, vlaknima, mastima i vitaminima. Iako su nori, čuka i druge vrste algi već deo ishrane u mnogim zemljama, naučnici smatraju da je njihov potencijal daleko veći.

Alge se danas koriste za proizvodnju sladoleda, jestive ambalaže, hrane za životinje, pa čak i odeće. Neki proizvođači koriste mikroalge u bioreaktorima kako bi smanjili emisiju ugljen-dioksida tokom proizvodnje pića, jer alge apsorbuju ugljenik i pretvaraju ga u kiseonik.

Ruski studenti su čak razvili pivo od algi koje, prema njihovim tvrdnjama, smanjuje toksične efekte alkohola i ublažava mamurluk. Takođe, alge se sve češće pominju i kao potencijalna hrana za astronaute tokom dugotrajnih svemirskih misija.

Morski pirinač kao rešenje za klimatske promene

Proizvodnja pirinča danas je jedan od značajnih izvora emisije gasova staklene bašte, jer poplavljena pirinčana polja stvaraju idealne uslove za nastanak metana. Zbog klimatskih promena i porasta nivoa mora, naučnici traže nove sorte pirinča koje bi mogle da rastu u slanoj vodi - a kineski istraživači već su razvili takozvani "morski pirinač", otporan na so, koji se može uzgajati u priobalnim područjima.

Prvi veliki usevi ove sorte već su požnjeveni, a istraživači tvrde da morski pirinač ima i dodatne prednosti: Slana voda smanjuje prisustvo štetočina, pa je potrebno manje pesticida, dok je sama biljka bogata mineralima poput kalcijuma.

Krompirovo mleko

Biljna mleka već su godinama popularna alternativa kravljem mleku, ali proizvodnja bademovog, ovsenog ili pirinčanog mleka često zahteva velike količine vode i resursa. Zbog toga su neki proizvođači počeli da razvijaju mleko na bazi krompira.

Krompir je bogat vitaminom C, vitaminom B6 i kalijumom, ima malo masti i pogodan je za ljude sa različitim alergijama i intolerancijama. Pojedini stručnjaci predviđaju da bi krompirovo mleko u narednim godinama moglo da postane jedna od najpopularnijih alternativa u kafićima i prehrambenoj industriji.

Hrana iz 3D štampača

Jedna od najneobičnijih tehnologija budućnosti je 3D štampanje hrane. Umesto plastike, ovde se koriste jestive smese - čokolada, testo, sir, voće, meso ili sosovi - koji se nanose sloj po sloj, slično klasičnom 3D štampaču.

Tehnologija omogućava pravljenje složenih oblika i personalizovanih obroka, a u nekim delovima sveta se već koristi u restoranima, poslastičarnicama, bolnicama i u razvoju hrane za astronaute.

3D štampanje bi moglo da pomogne i u smanjenju bacanja hrane. Na primer, u nekim projektima se koristi oštećeno ili "ružno" voće koje prodavnice inače ne bi prodale, pa se 3D štampom pretvaraju u vizuelno privlačne obroke i grickalice. Posebno velika pažnja usmerena je ka štampanom mesu - proizvodima napravljenim od biljnih sastojaka ili laboratorijski uzgojenih životinjskih ćelija. Istraživači veruju da bi takvo meso moglo značajno da smanji emisiju ugljenika i potrebu za ogromnim pašnjacima.

Stručnjaci predviđaju da će tržište 3D štampanja hrane nastaviti brzo da raste, pre svega zbog sve veće potražnje za personalizovanom i održivom ishranom.

Da li će insekti postati novi izvor proteina

Evropska unija je 2022. godine zvanično odobrila nekoliko vrsta insekata za ljudsku ishranu, uključujući larve brašnara i cvrčke. Istraživači smatraju da bi insekti mogli da postanu važan izvor proteina u budućnosti, jer su bogati vitaminima, aminokiselinama i hranljivim materijama.

Pored toga, uzgoj insekata zahteva daleko manje resursa nego tradicionalna stočarska proizvodnja. Na primer, cvrčcima je potrebno višestruko manje hrane nego govedima da bi proizveli istu količinu proteina, a emituju i manje gasova staklene bašte, prenosi "RBK Trend".

Insekti se već koriste u obliku brašna koje se dodaje hlebu, pecivima, proteinskim pločicama, smutijima i žitaricama. Mnogi koji su probali brašno od cvrčaka kažu da ima blag i neutralan ukus, zbog čega se lako kombinuje sa drugom hranom - ipak, brojne ankete su do sada pokazale da mnogi ljudi nisu spremni da prihvate insekte kao hranu, tako da je pitanje da li će se zaista naći na jelovniku budućnosti.