Magazin
Vegani, ali samo "na papiru": Studija otkrila da ljudi češće kažu da su vegani nego što se tako hrane
Sve više ljudi za sebe kaže da su vegani ili vegetarijanci, ali istraživanja pokazuju da se njihove navike u ishrani često ne poklapaju sa tom tvrdnjom. Izgleda da postoji veliki jaz između onoga što ljudi govore i onoga što zaista jedu, a zanimljivo je da su te razlike vidljive širom sveta.
Nova studija pokazala je da je veća verovatnoća da će ljudi reći da su vegani ili vegetarijanci nego da se zaista pridržavaju takve ishrane. Istraživači su analizirali podatke iz 58 zemalja tokom perioda od 10 godina i otkrili jasan "jaz između identiteta i ponašanja", odnosno razliku između načina na koji se ljudi predstavljaju i njihovih stvarnih navika u ishrani.
Prema rezultatima, broj ljudi koji se izjašnjavaju kao vegani poslednjih godina jeste porastao, ali istraživači navode da je taj rast postepen i mnogo sporiji nego što se često predstavlja na društvenim mrežama i u javnosti. Evropa predvodi rast interesovanja za biljnu ishranu, dok u mnogim drugim delovima sveta trend ili stagnira ili nema dovoljno podataka da bi se procenio.
Tako u Evropi, u proseku, 1,65 odsto ljudi tvrdi da je vegan, ali samo 1,01 odsto zaista prati vegansku ishranu. U Severnoj Americi 3,24 odsto ljudi kaže da su vegetarijanci, dok se takve ishrane u praksi pridržava samo 0,75 odsto.
Istraživači smatraju da deo ljudi ovakve definicije ishrane koristi više kao opis životnog stila ili ličnih vrednosti, nego kao precizan opis svakodnevne ishrane.
Analiza je pokazala i veliki nedostatak globalnih podataka o veganskoj i vegetarijanskoj ishrani. Čak 69 odsto svih podataka o veganstvu dolazi iz Evrope, a još 18 odsto iz Severne Amerike, iako ta dva regiona čine svega oko 16 odsto svetske populacije. Sa druge strane, za podsaharsku Afriku i Južnu Aziju - regione u kojima živi skoro 40 odsto svetskog stanovništva - gotovo da ne postoje relevantni podaci. Veoma ograničene informacije postoje i za Latinsku Ameriku, Karibe, Bliski istok i Severnu Afriku.
Istraživači upozoravaju da zbog toga globalna slika o biljnoj ishrani možda nije potpuno realna, jer se najveći deo podataka zasniva na zapadnim zemljama. Oni smatraju da bi buduća istraživanja trebalo više da se fokusiraju na nedovoljno zastupljene regione, ali i da pažljivije upoređuju ono što ljudi govore o svojoj ishrani sa njihovim stvarnim navikama. Takođe ističu da pojmovi poput "vegan", "vegetarijanac" ili "fleksibilna ishrana" nisu uvek jasno definisani i da ih ljudi često različito tumače.
Otkriveno je i da mnogo onih koji se pridržavaju vegetarijanske ili veganske ishrane povremeno odstupe od tih pravila. Istraživanje sprovedeno među osobama starosti od 18 do 84 godine pokazalo je da je posvećenost ovakvom načinu ishrane za mnoge veći izazov nego što se na prvi pogled čini.
Prema rezultatima ankete, 38 odsto ispitanih vegetarijanaca i vegana priznalo je da je bar jednom "varalo" i jelo meso, dok je trećina rekla da je to učinila u poslednjih šest meseci. Istovremeno, svaki peti ispitanik naveo je da oseća želju za mesom bar jednom u nekoliko meseci. Istraživači smatraju da ovakvi rezultati dodatno pokazuju koliko je veliki jaz između načina na koji ljudi žele da se hrane i onoga što uspevaju da održe u svakodnevnom životu.
Live
