Magazin
Koraci,kalorije,san: Gde pametni satovi mogu da greše
MNogima pametni sat posle vežbanja kaže da je fitnes rezultat je pao, potrošnja kalorija bila zanemarljiva, a oporavak ocenjen kao veoma slab - ali vi znate da ste odradili odličan trening i osećate se dobro. Tu nastaje problem - te brojke ne moraju uvek da budu tačne, a mogu da utiču na odluke koje donosite o treningu i ishrani.
Pametni satovi i fitnes narukvice postali su ključan deo treninga za milione ljudi i utiču na to kako doživljavamo sopstveno telo, napredak i oporavak. Iako deluju kao precizni merni instrumenti, veliki deo podataka koje prikazuju zapravo su procene zasnovane na algoritmima, a ne direktna merenja. Zbog toga pojedini pokazatelji mogu značajno odstupati od stvarnog stanja organizma, što ponekad dovodi do pogrešnih zaključaka o formi, umoru ili oporavku, kao što su:
Sagorele kalorije
Jedna od najčešće korišćenih funkcija pametnih satova je procena potrošenih kalorija, ali njena tačnost nije idealna. Istraživanja pokazuju da uređaji mogu da pogreše i za više od 20 odsto, a odstupanja se razlikuju u zavisnosti od vrste aktivnosti. Trening snage, vožnja bicikla ili intervalni trening visokog intenziteta često dovode do još većih odstupanja.
To može uticati i na ishranu, jer mnogi ljudi koriste ove brojeve kao smernicu za unos hrane. Ako sat pokaže da ste potrošili više kalorija nego što zaista jeste, lako možete pojesti više nego što vam treba, a ako pokaže manje, možete nedovoljno jesti i osetiti pad u performansama.
Brojanje koraka
Brojanje koraka se često koristi kao jednostavan pokazatelj aktivnosti, ali i tu postoje ograničenja. U normalnim uslovima tačnost može biti relativno dobra, ali i do 10 odsto odstupanja nije neuobičajeno.
Aktivnosti poput guranja kolica, nošenja tereta ili hodanja bez zamaha ruku mogu narušiti tačnost, jer se broj koraka često računa na osnovu pokreta zgloba. Ipak, ova metrika i dalje služi kao koristan pokazatelj opšteg nivoa kretanja, ali ne kao precizna mera.
Otkucaji srca
Pametni satovi procenjuju puls pomoću senzora koji prate promene u protoku krvi u zglobu. Ova metoda je pouzdanija u mirovanju i pri nižem intenzitetu, ali postaje manje precizna tokom intenzivnijeg vežbanja. Na rezultate mogu uticati i spoljni faktori kao što su pokreti ruke, znoj, boja kože ili način na koji je sat postavljen. Zbog toga podaci mogu varirati od osobe do osobe.
Praćenje sna
Većina uređaja danas nudi procenu kvaliteta sna i njegovih faza, ali ti podaci se ne dobijaju direktnim merenjem moždane aktivnosti. Umesto toga, koriste se pokreti i otkucaji srca kao indirektni pokazatelji.
Zbog toga su satovi prilično dobri u razlikovanju sna i budnosti, ali znatno manje pouzdani kada je u pitanju precizno određivanje faza sna (na primer, da li je bio dovoljno dubok ili kvalitetan).
Rezultati oporavka nakon vežbanja
Pokazatelji oporavka obično se zasnivaju na varijabilnosti srčanog ritma i kvalitetu sna. Međutim, oba ova parametra se kod pametnih satova mere indirektno i podložna su greškama. Zato se i sam rezultat oporavka ne može uvek smatrati pouzdanim odrazom stvarnog stanja organizma, a to može dovesti do situacije da sat savetuje odmor, iako se korisnik oseća spremno za trening.
Kiseonik
VO₂max predstavlja maksimalnu sposobnost organizma da koristi kiseonik tokom fizičke aktivnosti i jedan je od važnih pokazatelja kondicije. Tačno merenje ovog parametra zahteva laboratorijske uslove i posebnu opremu, uključujući masku za analizu gasova.
Pametni satovi ga, međutim, samo procenjuju na osnovu otkucaja srca i kretanja. Zbog toga često precenjuju vrednosti kod manje aktivnih osoba, a potcenjuju kod onih u boljoj formi, što znači da prikazani rezultat često ne odgovara stvarnoj kondiciji, prenosi "Sajens alert".
Iako podaci sa pametnih satova nisu uvek precizni, oni i dalje mogu biti korisni kao alat za praćenje opštih promena. Problem nastaje kada se previše oslanjamo na pojedinačne brojeve i dnevne oscilacije, umesto na širu sliku, ali i kako se zaista osećamo.
Live
