Objavljena lista najboljih jela iz Srbije: Međunarodni portal rangirao srpske specijalitete

Svaka osoba iz Srbije, naravno da će hvaliti jelo iz svog kraja. Jug je poznat po roštilju, sever po kvalitetnim mesnim prerađevinama i tradicionalnim suhomesnatim proizvodima, centralna Srbija se izdvaja po raznovrsnoj domaćoj kuhinji koja čuva stare recepte. Gibanica, pirotska peglana kobasica, rezanci sa makom, roštilj, svadbarski kupus - niz bez problema može da se nastavi. Istančana nepca bi teško ostala ravnodušna pred ovakvim izborom, ali ipak postoji lista koja izdvaja najbolja jela srpske kuhinje, koja su osvojila ne samo domaću, nego i svetsku gastronomsku scenu.

Komplet lepinja, "lepinja sa sve", užička lepinja, kompletuša

Ovaj specijalitet priprema se od tradicionalne lepinje koja se preseče na pola, premaže kajmakom i prelije jajetom. Tako pripremljena lepinja kratko se zapeče, a zatim se preliva topljenom mašću, poznatom kao pretop.

Ovo jelo tradicionalno se vezuje za Užice i Zlatibor. Veruje se da je nastalo još pre Drugog svetskog rata, dok je naziv zvanično registrovao Dragan Lazić, sadašnji vlasnik užičke pekare "Kod Šuljage".

Iako je veoma hranljiva i kalorična, komplet lepinja se najčešće jede za doručak. Najbolje se slaže sa čašom jogurta ili kiselog mleka, a za potpun doživljaj preporučuje se da se jede rukama.

Takođe, ovaj specijalitet je pre dve godine proglašen za najbolji doručak na svetu.

Pazarske mantije

Pazarske mantije su tradicionalno jelo iz Novog Pazara. Formiraju se od testa koje se najpre razvlači, premazuje puterom, a zatim puni mlevenim goveđim mesom, lukom, solju, biberom i sa malo ulja, piše na sajtu "Tejst Atlasa". Nakon punjenja, testo se oblikuje u male kuglice koje se ređaju u tepsiju i zajedno peku. Tradicionalno se pripremaju u starim pećima, što im daje poseban ukus i aromu. Služe se najčešće vruće, uz jogurt koji se preliva preko njih i jede zajedno sa mantijama.

Leskovački roštilj

Leskovački roštilj predstavlja tradicionalan način pripreme mesa na žaru i smatra se vrhuncem roštiljske umetnosti u Srbiji i šire. Iako se tačan recept i način pripreme mesa i dalje čuvaju kao tajna leskovačkih majstora roštilja, poznato je da se osnovna smesa pravi od govedine koja se seče, melje (prvo krupnije, a zatim finije).  Dodaju se začini, pa se tako ostavlja da odstoji najmanje 48 sati pre pečenja. Pored mesa, u smesu se obično dodaju i seckani crni luk i mleveni biber.

Meso se peče na roštilju preko užarenog uglja, što mu daje sočnost i prepoznatljivu dimljenu aromu. Iako je govedina najtradicionalniji izbor, koriste se i svinjetina i piletina.

Među specijalitetima leskovačkog roštilja izdvajaju se pljeskavica, ćevapi, mućkalica, dimljene kobasice, uštipci, vešalica i razna mesa sa ražnja.

Leskovački roštilj nije samo način pripreme hrane, već i važan deo lokalne i nacionalne kulture. Vremenom je postao poznat i van Srbije, pa se leskovački specijaliteti danas služe u brojnim restoranima širom Evrope, Amerike i Australije.

U čast ove tradicije, svake godine u septembru u Leskovcu se održava festival roštilja "Roštiljijada". Od 1. novembra 2018. godine, leskovački roštilj je i zvanično zaštićen kao regionalni brend u Srbiji.

Još nama poznatih specijaliteta se nalazi na listi 

Redom su se na spisku našli i: lepinja, sarma, leskovački voz, perkelt, burek sa sirom, knedle sa šljivama. petrovački kulen, pljeskavica, urnebes, krofne, bela čorba, moravska salata, leskovačka mućkalica, miročki sir, ruske kape...