Popularan trend "zdrave" ishrane može da postane štetan, upozoravaju stručnjaci

Hranljiva ishrana jedan je od ključnih načina za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da ona može da smanji rizik od razvoja različitih oboljenja, uključujući dijabetes tipa 2, srčane bolesti i određene vrste raka. Ishrana takođe može pomoći u zaštiti od depresije i drugih problema sa mentalnim zdravljem, međutim, kod nekih ljudi konzumiranje takozvane "čiste" hrane može prerasti u opsesiju, a društvene mreže mogu dodatno da podstaknu takav odnos prema hrani.

Šta je zapravo "čista ishrana" i kada ona može postati štetna?

Zabrinjavajući trend

Izraz "čista" ishrana odnosi se na skup navika u ishrani koje su snažno usmerene na "pravilnu ishranu". Takvo ponašanje može postati opsesivno jer se često zasniva na restriktivnim režimima ishrane i izbegavanju namirnica koje se smatraju "nezdravim" ili "nečistim".

Koncept čiste ishrane poslednjih godina postao je veoma popularan, naročito na društvenim mrežama. Platforme poput Instagrama i TikToka promovišu poruke o izbegavanju industrijski prerađene hrane i konzumiranju isključivo "čistih" namirnica.

Problem je što takve savete najčešće dele influenseri iz oblasti velnesa, a ne zdravstveni radnici. Zbog toga granica između uravnotežene ishrane i preterano restriktivnih navika postaje sve nejasnija.

Razlika između "čiste" ishrane, poremećenog odnosa prema ishrani i poremećaja u ishrani

Sam koncept ovakve ishrane nije sam po sebi štetan. Međutim, problem nastaje kada su navike u ishrani uslovljene strogim pravilima i kada postanu povezane sa samopoštovanjem osobe.

U tom slučaju, ljudi mogu osećati anksioznost, krivicu ili nelagodnost ako pojedu hranu koju smatraju "nečistom" ili "nezdravom". Poremećen odnos prema ishrani predstavlja širok pojam koji obuhvata problematična ponašanja u ishrani koja ne ispunjavaju kriterijume za dijagnozu poremećaja u ishrani.

Ipak, takvo ponašanje može negativno uticati na fizičko i psihičko zdravlje.

Ono može uključivati preskakanje obroka, hronične dijete, prejedanje, kompulzivno vežbanje, nezadovoljstvo izgledom tela i preteranu opsednutost hranom. Poremećaj u ishrani je klinički prepoznata mentalna bolest koja trajno i negativno utiče na navike u ishrani, kao i na razmišljanja o hrani, telesnoj težini ili izgledu tela.

Poremećaji u ishrani mogu imati ozbiljne posledice, a u nekim slučajevima mogu biti i životno ugrožavajući. Među njima su anoreksija nervoza, bulimija nervoza, poremećaj prejedanja i izbegavajući/restriktivni poremećaj unosa hrane.

Kada zdrava ishrana postaje nezdrava

Ortoreksija nervoza, preterana opsednutost zdravom ishranom, još uvek nije zvanično priznata kao poremećaj u ishrani.

Ipak, ona se često dovodi u vezu sa pokretom "čiste" ishrane.

Osobe sa ortoreksijom mogu razviti veoma stroga pravila ishrane, čije kršenje negativno utiče na njihovo fizičko zdravlje, društvene odnose i kvalitet života.

Istraživanja pokazuju da na razvoj poremećenog odnosa prema ishrani mogu uticati brojni faktori.

Genetika, dijete, osobine ličnosti poput perfekcionizma, anksioznosti, nezadovoljstvo izgledom tela, društveni pritisci, porodična iskustva i izloženost sadržajima koji naglašavaju fizički izgled mogu povećati rizik.

Međutim, ovi faktori deluju različito kod svake osobe, pa su neki ljudi podložniji razvoju ovakvih problema od drugih.

Znaci da je "čista" ishrana otišla predaleko

Ovakav način ishrane može postati štetan kada preraste u opsesiju.

Neki od znakova koji mogu ukazivati na nezdrav odnos prema hrani su:

• uspostavljanje sve strožih pravila o tome šta sme, a šta ne sme da se jede
• podela namirnica na "dobre" i "loše"
• osećaj anksioznosti, krivice ili uznemirenosti nakon konzumiranja "loše" hrane
• izbegavanje druženja i događaja koji uključuju hranu iz straha od kršenja sopstvenih pravila
• preterano trošenje vremena na razmišljanje o hrani, planiranje obroka ili traženje informacija o ishrani
• gubitak uživanja u hrani i osećaj stalnog stresa i ograničenosti

Kako pomoći bliskoj osobi

Stručnjaci savetuju nekoliko praktičnih koraka:

• izaberite miran trenutak za razgovor
• usmerite pažnju na njihovo zdravlje i dobrobit, a ne na izgled ili izbor hrane
• saslušajte bez osuđivanja i pokušajte da razumete njihovu perspektivu
• izbegavajte rasprave o hrani podstaknite ih da potraže pomoć zdravstvenog stručnjaka

Iako je zdrava ishrana važan deo brige o zdravlju, stručnjaci upozoravaju da svaka krajnost može biti problematična. Kada pravila o ishrani počnu da upravljaju životom i izazivaju stres, umesto da doprinose blagostanju, vreme je da se potraži stručna pomoć.