Zbog vrućina sve više turista bira "hladan odmor": Šta je "coolcation"

Takozvani "coolcation", odnosno odmor gde je hladnija klima, dobija na popularnosti poslednjih godina, a čini se da je trend posebno došao do izražaja 2026. godine. Toplotni talasi podstiču putnike da umesto tradicionalnih letnjih destinacija na jugu Evrope potraže mesta sa nižim temperaturama, ali stručnjaci ističu da klima nije jedini faktor prilikom izbora odmora.

Od Mediterana ka severu Evrope

Mnoge turističke agencije u jugoistočnoj Švedskoj tvrde da im posetioci ove godine govore da su došli kako bi pobegli od vrućine na jugu Evrope. Turiste navodno prijatno iznenađuju dnevne temperature ispod 30 stepeni, morski povetarac, ali i manje gužve nego na turističkim atrakcijama u južnoj Evropi.

Sve privlačniji postaju severni regioni poput južne Finske i Vestlanda u Norveškoj, ali i svežiji krajevi zemalja koje se nalaze južnije - među njima su Galicija u Španiji, Trentino-Južni Tirol u Italiji, kao i Normandija i Alzas u Francuskoj.

Na jednom francuskom sajtu za rezervacije hotela, od prvog toplotnog talasa koji je Francusku pogodio u maju, pretrage smeštaja u Kopenhagenu porasle su za 246 odsto, dok je za Dablin zabeležen rast od 151 odsto.

U Francuskoj stručnjaci iz turističke industrije primećuju i sve veće interesovanje za planinska odmarališta, jer više nadmorske visine donose pad temperature uveče i tokom noći, zbog čega je boravak prijatniji.

Srbija sve privlačnija turistima, Beograd, banje i planine najposećeniji

Veće interesovanje i sa druge strane Atlantika

"Hladan odmor" nije ograničen samo na evropske putnike - turističke agencije i u Sjedinjenim Državama beleže isti fenomen.

Prema podacima jedne agencije, broj rezervacija za Oslo povećan je za 154 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a za Helsinki za 124 odsto, što znači da putnici aktivno traže putovanja van tradicionalnih letnjih atrakcija.

"Hladan odmor" sve popularniji, ali turisti ne odustaju od Mediterana

Rast interesovanja za hladnije krajeve, međutim, ne znači da će turisti masovno napustiti jug Evrope. Stručnjaci ističu da na izbor destinacije utiče čitav niz faktora, dok južna Evropa, koja je tradicionalno jeftinija od severne, i dalje ostaje u vrhu po popularnosti.

Švedski profesor Stefan Gosling, stručnjak za turizam, kaže da su sve evropske zemlje zabeležile rast broja turista i da se za sada ne uočava trend koji bi se mogao povezati sa vrućinom.

Temperatura, kako objašnjava, jeste jedna od stvari koje ljudi uzimaju u obzir kada planiraju odmor, ali daleko od toga da je jedina. Kultura, okruženje i cene razlikuju se od zemlje do zemlje, zbog čega turisti ne odustaju lako od destinacija koje već vole.

Slično ocenjuje i norveška agencija za promociju turizma. Njene nedavne ankete pokazale su da približno svaki peti strani turista navodi hladnije letnje temperature kao jedan od razloga zbog kojih je izabrao Norvešku.

Ipak, kako navode, klima je samo jedan od brojnih faktora koji određuju kuda će ljudi putovati. Ulogu imaju i bezbednost, priroda, pristupačnost, avio-veze i devizni kursevi, dok mediteranske zemlje imaju veoma razvijenu turističku infrastrukturu.

Umesto novih destinacija - drugačije vreme putovanja

Veliki broj posetilaca pokazuje da topliji delovi Evrope i dalje privlače turiste. Grčka je prošle godine zabeležila najbolju godinu do sada po broju posetilaca, a isti rekord ostvarila je i Španija.

Zato stručnjaci očekuju da bi promena mogla da se ogleda pre u drugačijem rasporedu putovanja tokom godine, nego u odustajanju od toplijih zemalja. Prema njenom viđenju, turisti bi poznate destinacije mogli češće da posećuju u proleće ili jesen, kako bi izbegli i prekomerni turizam i iscrpljujuće temperature, prenosi "Juronjuz".