"I mi smo žedni": Apel građanima da pomognu životinjama tokom velikih vrućina

"I mi smo žedni", "Tvojih 5 minuta - njihov ceo život" i "Ja ne nosim obuću" su letnje kampanje koje sprovodi prva organizacija za spasavanje životinja iz kritičnih situacija u Srbiji Animal Rescue Serbia (ARS), sa ciljem da edukuje građane i podstakne ih da konkretnim postupcima pomognu životinjama tokom ekstremnih vrućina.

Tokom letnjih meseci gradske ulice postaju izuzetno surovo mesto za napuštene i divlje životinje, rekao je za Tanjug Aleksandar Gavrić iz ARS.

"Mnogi psi, mačke, ptice, ježevi i druge gradske životinje bore se za goli opstanak, bez pristupa vodi, zaštiti od sunca i osnovne brige", naveo je Gavrić. Kako je objasnio, kroz kampanju "I mi smo žedni" građani se pozivaju da na javnim površinama ostavljaju svežu vodu za životinje.

Kampanje su usmerene na podizanje svesti o opasnostima koje vreli asfalt predstavlja za pse. Kako je naveo, kada je spoljna temperatura oko 30 stepeni, asfalt može da dostigne i 60 stepeni, što je dovoljno da izazove opekotine, toplotni udar, pa čak i uginuće životinje.

Gavrić je upozorio i da životinje nikada ne treba ostavljati u parkiranim automobilima, čak ni "samo na minut", jer mnogi i dalje nisu svesni koliko brzo temperatura u vozilu može da postane smrtonosna. Podseća i da su posebno ugroženi stariji i gojazni psi, brahicefalične rase, kao i životinje koje već imaju zdravstvene probleme.

Šta građani odmah mogu da urade da bi pomogli životinjama tokom toplotnog talasa

"Najvažnija je voda - treba im ostaviti svežu vodu i ujutru i uveče, ako je moguće, jer se ona brzo zagreje i podložna je patogenima. Potrebna i psima i mačkama, ali i onim životinjama na koje mi često zaboravimo. To su ptice, kao što su vrane, svrake, pevačice, a potrebna  jei insektima, kao što u pčele i leptiri, koji su nam jako važni za ceo ekosistem i biodiverzitet. Tu su i sitne životinje, poput ježeva ili životinje u prigradskim naseljima, kao što su lisice i kune," rekla je Sanja Radosavljević iz organizacije ARS za RT Balkan.

Kako bi se izbegle pritužbe građana, savetuje da se posude sa vodom postavljaju na skrovitijim mestima, gde će životinje moći da im pristupe, a da ne smetaju stanarima. "Iako voda nama ne miriše, životinje imaju vrlo osetljivo čulo mirisa i mogu vrlo lako da je pronađu, čak iako je mi 'sakrijemo'. Ta voda treba da je u hladovini, dalje od prometnih mesta."

Obuća za životinje: "Mač sa dve oštrice"

Iako mnogi vlasnici pasa veruju da obućom namenjenom za životinje mogu ljubimca poptuno da zaštite od vrelog asfalta, naša sagovornica upozorava da one mogu biti kao mač sa dve oštrice.

"Obuća može da zaštiti od toplote - ali može i da dodatno zagreje životinju. Ako vlasnik ljubimca mora da ga izvede tokom najvećih vrućina, najbolje je da to bude kratka šetnja i da se biraju senovite staze i travnate površine."

Savetuje se i odlazak u šetnju u ranim jutarnjim časovima, kao i uveče, kada se temeprature spuste.

Gde vlasnici prave grešku

Kao jednu čestu grešku izdvaja naglo hlađenje, koje nije dobro ni za nas, pa tako ni za ljubimce.

"Ako pas napolju trči tokom velike vrućine, ne bi bilo dobro odmah mu davati velike količine vode, nego treba da sačekamo da se umiri. Isto nije dobro davati životinjama isuviše hladnu vodu, temepratura vode sa česme je sasvim dobra." Takođe, podseća da, kada se sa ljubimcem vratimo iz šetnje, ne bi trebalo odmah da uključujemo klima-uređaj i dopustimo životinji da spava ispod nje, jer se može prehladiti isto kao i ljudi.