Društvo
Nepredvidivo radno vreme narušava zdravlje: Skrivene posledice nestabilnog rasporeda
Zaposleni koji jedne nedelje rade nekoliko sati, a već sledeće znatno više, zbog nepredvidivog rasporeda mogu imati posledice po zdravlje. Nagle promene u broju radnih sati nisu samo problem za organizaciju svakodnevnog života, već mogu uticati i na zdravlje, pri čemu se posledice razlikuju kod muškaraca i žena, kaže istraživanje.
Za radnike, nepredvidiv raspored rada može biti više od obične neprijatnosti. Velike promene u broju radnih sati povezane su sa pogoršanjem zdravlja, ali se posledice značajno razlikuju kod muškaraca i žena, ukazuje nova studija.
Takođe, istraživanje unosi još jednu dimenziju u raspravu o nesigurnom zaposlenju: na zdravlje ne utiče samo koliko ljudi rade, već i koliko se nepredvidivo njihovo radno vreme menja. Dalje, ukazuje se da su velike oscilacije u broju radnih sati povezane sa većom verovatnoćom pogoršanja zdravlja kod muškaraca koji ostaju zaposleni. Kod žena se posledice nestabilnog radnog vremena češće ogledaju u zdravstvenim problemima koji ih primoravaju da smanje broj radnih sati, odsustvuju sa posla ili ga napuste.
"Kvalitet posla je važan i ne podrazumeva samo platu, beneficije ili ukupan broj radnih sati, već i stabilnost radnog rasporeda i posledice koje ona ima po zdravlje - oblast koja je u dosadašnjim istraživanjima bila nedovoljno proučavana", kažu istraživači.
Razlike između muškaraca i žena
Muškarci i žene različito osećaju posledice nestabilnog radnog vremena. Kod muškaraca, nagle promene u broju radnih sati povezane su sa većom verovatnoćom pogoršanja zdravlja. Istraživači naglašavaju da problem nije nužno u tome što neko radi mnogo, već u tome što se broj sati stalno menja - jedne nedelje mnogo, druge znatno manje.
Kod žena je slika drugačija. Dok su žene koje su ostale na poslu pokazivale manje jasnu vezu između promenljivog radnog vremena i pogoršanja zdravlja, kod onih koje su zbog zdravstvenih problema smanjile rad, prekinule ga ili napustile posao, rizik je bio znatno veći. Sa najmanje na najviše nestabilnosti radnog vremena, verovatnoća zdravstvenih ograničenja za rad porasla je sa 2,5 na gotovo 8 odsto.
Studija je obuhvatila i podatke o radnicima koji su zbog zdravstvenih problema smanjili broj radnih sati, prekinuli rad ili napustili posao - grupu koja je u ranijim istraživanjima često bila izostavljana.
Posmatrano je kako su učesnici ocenjivali sopstveno zdravlje i koliko su sati radili iz meseca u mesec. Radnici sa stabilnim radnim vremenom imali su relativno ujednačen raspored, dok su oni kod kojih se broj radnih sati naglo menjao svrstani u grupu sa veoma nestabilnim radnim vremenom.
Live
