Danas je Velika Gospojina: Praznik majki i dece

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, kojim se obeležava uspomena na Bogorodicinu ovozemaljsku smrt.

Prema Jevanđelju, to je dan kada se vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.  Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, spada u red velikih  Bogorodičnih praznika, a ovom velikom prazniku prethodi dvonedeljni post. Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene, majke, pa se vernice i vernici pričešćuju na Veliku Gospojinu. Post se završava 28. avgusta ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.

Život Bogorodice i praznovanje Uspenja

Bogorodice je do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice. Kao što joj je nekada arhangel Gavrilo saopštio da će roditi Sina Božjeg, tako ju je, prema predanju, sada obavestio da će se na ovaj dan upokojiti. Bogorodica se vaznela na nebo i "predala svoj duh u ruke Spasitelja".

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, dok se prema nekim izvorima navodi da je doživela 72 godine. Nadživela je svog sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događaja.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, po želji cara Mavrikija, koji je tog dana pobedio Persijance. Od tada hrišćani obeležavaju ovaj praznik.

U Grčkoj i Rumuniji Velika Gospojina je i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne ikone Bogorodice, a posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.

Običaji i narodna verovanja za Veliku Gospojinu

U narodnoj tradiciji Velika Gospojina smatra se praznikom žena i majki, pa se veruje da tog dana ne treba obavljati kućne i druge poslove. Period između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, poznat je kao "međudnevnica" i takođe je ispunjen različitim običajima.

Koje se bilje bere na Veliku Gospojinu

Posebno mesto u narodnim verovanjima ima lekovito bilje. Veruje se da trave i biljke ubrane na Veliku Gospojinu imaju naročitu lekovitost. Žene su tradicionalno brale borovnice i različite lekovite trave, verujući da će tako obezbediti zdravlje i blagostanje svojim porodicama.

Među biljkama se posebno izdvaja bosiljak, koji se u narodu smatra božanskom biljkom. Na ovaj praznik dodaje se u jela, jer se veruje da štiti dom i ukućane od zla i donosi blagoslov Presvete Bogorodice.

Postoji i verovanje da bolesnici na Veliku Gospojinu treba da se umiju na izvorima lekovite vode, kako bi im Bogorodica podarila zdravlje i isceljenje.

Prema narodnom kalendaru, period do Male Gospojine smatra se pogodnim za branje lekovitog bilja, među kojim su kičica iz porodice lincura, ricinus, hajdučka trava, papričica, ugaslica i konjski bosiljak.

Velika Gospojina je slava Pirota, Pančeva, Zrenjanina, Novog Bečeja i beogradske opštine Barajevo, piše RTS.