AI rešava najteže matematičke probleme, ali jednu granicu ne može da pređe

Veštačka inteligencija mogla bi da postane sve sposobnija u rešavanju i proveri matematičkih problema, ali neće moći da poseduje sveobuhvatno znanje matematike, rekla je za "RIA Novosti" Lin Stuerle Skofild, predsednica odseka za matematiku i statistiku na Svortmor koledžu. Prema njenim rečima, razlog je jednostavan - ljudi stalno osmišljavaju nove ideje, dolaze do novih podataka i proširuju granice naučnog znanja.

Ova ocena dolazi u trenutku kada je veštačka inteligencija već pokazala da može da se nosi sa izuzetno složenim matematičkim zadacima - na primer, kompanija Antropik objavila je da je njen model veštačke inteligencije Klod za manje od dve nedelje verifikovao i formalizovao dokaz Fermatove poslednje teoreme koristeći programski jezik.

Reč je o jednom od najpoznatijih problema u istoriji matematike - francuski matematičar Pjer de Ferma formulisao je teoremu u 17. veku, tvrdeći da zbir dva pozitivna cela broja podignuta na isti stepen veći od dva ne može biti jednak trećem celom broju podignutom na taj isti stepen. Iako je tvrdnja bila jednostavna za formulisanje, matematičarima je trebalo više od tri veka da je dokažu.

Krajem 20. veka engleski matematičar Endru Vajls predstavio je složen dokaz koji se sastojao od velikog broja povezanih matematičkih koraka. Njegova ručna provera zahtevala je punu godinu rada.

Njegov dokaz Klod je formalizovao, odnosno pretvorio u oblik koji računar može precizno da proveri. Tokom tog procesa generisao je 13 miliona linija koda i dokazao 29.500 međuteorema - manjih matematičkih tvrdnji koje su bile potrebne da bi se korak po korak proverila ispravnost dokaza.

Rad je ocenio Kevin Bazard, vodeći stručnjak za digitalizaciju matematike sa Imperijal koledža u Londonu. On je potvrdio da je kompjuterska provera završena bez promene osnovnih matematičkih pravila i pretpostavki na kojima se originalni dokaz zasnivao. Drugim rečima, AI nije pojednostavila ili izmenila pravila kako bi dokaz izgledao tačnim, već je proverila originalni matematički pristup u obliku koji računar može da obradi.

Gde su granice veštačke inteligencije

Iako je taj rezultat ohrabrujuć, Skofild smatra da veštačka inteligencija svoje znanje gradi isključivo na onome što već postoji.

"Veštačka inteligencija se u potpunosti oslanja na znanje koje već postoji i objavljeno je, ali ljudi stalno smišljaju nove ideje, pojavljuju se podaci, svet se razvija, kao i istraživanja", rekla je Skofild.

Prema njenim rečima, upravo zbog toga veštačka inteligencija ne može da ima potpuno i sveobuhvatno znanje matematike. Ona matematičke probleme rešava oslanjajući se na postojeće i objavljene podatke, dok ljudski istraživači neprestano stvaraju nova znanja i ideje.