"Čuvara sećanja" u gradu Sisert na Uralu: Kako je stari ruski industrijski grad dobio novi život

Na četrdesetak kilometara od Jektarinburga, na obali jezera nastalog spajanjem dve reke okružen gustom borovom šumom nalazi se Sisert, mali grad koji je odbio da se preda. 
Više od 300 gradova na Uralu nastalo je oko fabrika za preradu ruda. Tako je i Sisert osnovan 1732, po ukazu carskog izaslanika generala Vilhema da Gnjenina kao radničko naselje oko novoosnovane livnice gvožđa.

Na Uralu frabika je značila život, smisao, cilj, zajednicu - ističe vodič grupe projekta "Čuvari sećanja", po obrazovanju arhitekta i nastavnik geografije, a po zanimanju lokalni istoričar, pisac i ponosni Siserćanin Aleksandar Savičev. Sisertska fabrika se međutim uglasila. U različitim epohama od svog osnivanja nazivala livnicom gvožđa, železarom 30-ih godina prošlog veka. Grad, suprotno od uobičajenog scenarija, nije zaustavio. Grupa entuzijasta odlučila je da Sisert ne mora da bude još jedan industrijski grad koji nestaje kada mašine frabike oko koje je nastao prestanu sa radom.

Fabrika je stala, ali Sisert nije: Kako je počeo novi život grada

Preživela ispit vremena zdanja Sisertske fabrike ili fabrike Turčaninovih-Solomirskih danas daju impuls gradu od nešto više od dvadeset hiljada stanovnika, objašnjava istoričar Aleksandar Savičev. Možda suštinski prvi industrijski region na svetu nastao je upravo na Uralu u 18. veku, objašnjava domaćin međunarodnoj gurpi "Čuvara sećanja" i dodaje da svakako jeste bilo industrijskog razvoja na drugim mestima, ali da na Uralu postojala jedna specifičnost - ceo život, od rođenja do smrti (uz osmeh dodaje – "pa čak i sama smrt") bio je izgrađen oko fabrika i definisan njima.

Od stare železare do festivala koji okuplja desetine hiljada ljudi

Entuzijazam lokalne zajednice, uz podršku organa lokalne, ali i federalne vlasti izrodio je festival "Leto u frabrici" (koji je za samo nekoliko godina posetilo više od 60 hiljada gostiju i učesnika), unikatni, taktilni i spontano oraznizovani "Muzej u fabrici", dečje i omladinske kampove, eko-naselja. "Staklenici sa citrusima, egozitičnim cvećem i antičkim skulpurama postojali su na ruskom Srednjem Uralu osamnaestog veka", kaže istoričar. Savičev kaže da ga je istorija Siserta zainteresovala još u detinjstvu, kada je u knjizi "Geografija Sisertskog okruga“" otkrio neobičan podatak, da se na imanju nekadašnjeg veleposednika i vlasnika fabrike Turčaninova nalazio park sa fontanama, staklenicima u kojima su gajeni citrusi i replikama antičkih skulptura.

Gradonačelnik koji sadi drveće: Sisert bogatiji za 4.000 četinara

Učesnike projekta "Čuvari sećanja" je, u prelepoj renoviranoj zgradi u kojoj se nalazila uprava prvih fabrika "Zavodoupravlenije", dočekao gradonačelnik Siserte Dmitrij Niskovskih - zadihan, u sportskoj odeći, bojama izviđača, govorio je o "šumskom moru", važnosti očuvanja prirode, i o "dnk uralskih gradova" koja, prema njegovima rečima čini savršenu harmoniju čovekove inženjerske misli i snage prirode. Uralski grad je: brana, jezero, gora, frabrika i hram, dodaje on. Baš to je i Sisert.

"Sa učesnicima Međunarodnog festivala mladih 2026. koji se ove godine održava u susednom Jekaterinburgu, posadili smo danas četiri hiljade četinara, istakako je domaćin.

Domaća keramika se proizvodila u Siserti od 19. veka, zahvaljujući glini koja se vadila na obalama istoimene reke i frabričkog jezera. Danas je "Porcelan Siserte" poznat po ručno slikanim predmetima, cenjenim zbog besprekornog kvaliteta, koji se može postići samo ručno. Zanatlije obavljaju 80 odsto proizvodnog procesa - od livenja do farbanja i glaziranja. Umetnici se obučavaju kroz mentorstvo, prenoseći svoje veštine iz ruke u ruku, osiguravajući kontinuitet i očuvanje tradicije ručnog slikanja.

Lokalpatriotizam kao čuvanje istorijskog pamćenja

Nakon dana provedenog u Siserti, učesnici međunarodnog projekta "Čuvari sećanja 2026" ruske nacionalne agencije Rossotrudničestvo zaključili su da promene donose ljudi, da je istorijsko nasleđe i pamćenje pojam koji prevazilazi znanja udžbenika istorije, koja svakako jeste putokaz za budućnost.

Projekat "Čuvari sećanja" realizuje se u okviru programa Rossotrudničestva"Nova generacija", uz podršku Vlade Sverdlovske oblasti. Ovogodišnji program okupio je oko 50 mladih istoričara, arhivista, kustosa, novinara, pravnika i politikologa iz 22 zemlje, među kojima je i Srbija.

Učesnike u Jekaterinburgu očekuje i jedan od centralnih događaja njihovog boravka na Uralu - otvaranje Međunarodnog foruma mladih.

Teskt je pripremila naša dopisnica Andrijana Ignjatović.