Izgled, talenat, sposobnosti: Ruski genetičar objasnio zašto se osobine deteta ne mogu birati

Naučna dostignuća u oblasti genetike i vantelesne oplodnje otvorila su mogućnosti koje su nekada delovale nezamislivo, ali mnoge granice još uvek postoje. Iako se genetskim metodama mogu sprečiti određena nasledna oštećenja, ideja da se budućem detetu unapred odrede izgled, sposobnosti ili neki drugi složeni talenti i dalje pripada domenu mita.

Genetičar, profesor i doktor bioloških nauka Konstantin Severinov objasnio je za ruski portal "360.ru" da genetika ne omogućava da se detetu "naruče" određene fizičke karakteristike i sposobnosti. Kako je naveo, tehnologije vantelesne oplodnje rešavaju drugačiji problem, pre svega kada je reč o sprečavanju određenih genetskih oštećenja.

"Generalno govoreći, pitanje poboljšanja je samo po sebi prilično čudno. Prvo, šta je tu da se poboljša? Svi imamo iste gene. Naš genom je dugačak šest milijardi slova. I svi smo 99,9 odsto identični", izjavio je naučnik.

On je objasnio da genetika može da pomogne u ispravljanju određenih problema, ali da to nije isto što i pretvaranje nečega što je normalno u fundamentalno drugačiju osobinu. Ako osoba ima neispravnu kopiju gena koja izaziva ozbiljnu bolest, ona se može ispraviti, ali to ne znači da je moguće genetskim intervencijama "poboljšati" složene ljudske sposobnosti.

"Kada govorimo o genetskom testiranju i vantelesnoj oplodnji sa selekcijom embriona, sprečavamo oštećenja. Ali pretvaranje nečega što smatramo inferiornim u nešto mnogo složenije i bolje je nemoguće. Ne želite dete koje planirate da peva? Pevanje nije u genomu, nije bolest. To je na nivou strukture kostiju lica, sluha i drugih faktora. To je veoma složen spoj prirodnih genetskih potencijala, uticaja okoline, prisustva muzičke pozadine i odgovarajuće kulturne pozadine roditelja", dodao je Severinov.

Prema njegovim rečima, jedan od problema leži u tome što naučnici još nisu identifikovali sve genetske veze koje utiču na složene osobine. Zbog toga često nije moguće predvideti šta bi se sve promenilo ukoliko bi se intervenisalo na određenom delu genoma.

Upravo zbog nedostatka takvog razumevanja, kako je naveo naučnik, slični eksperimenti zabranjeni su ne samo iz etičkih, već i iz profesionalnih razloga. Problem nije samo u pitanju šta bi bilo dozvoljeno uraditi, već i u tome što još ne postoji dovoljno razumevanja krajnjeg rezultata takvih intervencija. Zato setrenutka nauka zasniva na prevenciji određenih stanja, a ne "unapređivanju".