Mračna tajna egipatskih vladara: Da li su u smrt vodili i svoje sluge

Kada su umirali prvi egipatski vladari, izgleda da nisu sami odlazili u zagrobni život. Naime, arheolozi koji su proučavali ostatke ljudi sahranjenih oko kraljevskih grobnica otkrili su da su mnogi od njih pretrpeli teške udarce u glavu. To ukazuje da su poverljive sluge bile ubijane i sahranjivane zajedno sa svojim vladarima u okrutnom ritualu koji datira od pre 5.000 godina.

Stručnjaci navode da su te žrtve podnošene kako bi se kraljevima obezbedila pratnja u zagrobnom životu.

"Žrtvovanje pratilaca je vrsta ljudskog žrtvovanja u kojoj se ljudi bliski vladaru ubijaju kada vladar umre", kažu istraživači i dodaju:

"U mnogim kulturama žrtvovanje pratilaca praktikovano je zbog verovanja da će žrtvovane osobe nastaviti da služe vladaru u nekoj vrsti zagrobnog života, ali ono je moglo da bude i upečatljiv pokazatelj vladareve moći. Neki pratioci su možda dobrovoljno pristajali da umru kako bi stekli večni život ili čast; drugi su možda bili odabrani, pa čak i primorani".

Za potrebe istraživanja, naučnici su ponovo analizirali 46 lobanja koje su pripadale slugama i zvaničnicima sahranjenim oko pogrebnih kompleksa trojice vladara Prve dinastije na jugu Egipta.

Ostatke je dvadesetih godina prošlog veka prvi iskopao britanski arheolog ser Flinders Pitri, a oni se danas čuvaju u zbirkama Dakvort Univerziteta u Kembridžu.

Kada su prvi put otkriveni, stručnjaci su smatrali da bi mogli da predstavljaju primer ljudskog žrtvovanja, ali na ostacima nisu uočeni tragovi povreda.

Sada je naučni tim, koristeći savremene forenzičke metode koje ranijim arheolozima nisu bile dostupne, tražio znake povreda nastalih u vreme smrti, prenosi Dejli mejl. 

Pronašli su dokaze o potencijalno smrtonosnim povredama lobanje kod 18 od 46 lobanja, uključujući prelome i, u jednom slučaju, ranu nanetu udarcem ili sečivom u predelu oka.

Istraživači su zaključili da je najmanje 39 odsto ispitanih osoba možda namerno ubijeno udarcima u glavu, što predstavlja nove dokaze da su neki kraljevski pratioci žrtvovani kada bi njihov vladar umro.

Istraživači navode da su ovi linearni prelomi u početku možda pogrešno protumačeni kao oštećenja nastala prirodnim putem.

Rezultati dopunjuju ranije dokaze da su drevni Egipćani praktikovali žrtvovanje. Takođe, nova studija pokazala je da je 39 odsto slugu i zvaničnika sahranjenih u blizini pogrebnih kompleksa kraljeva imalo potencijalno smrtonosne povrede glave.

"Povrede na sačuvanim lobanjama uglavnom su linearni prelomi, koji bi verovatno izazvali brz gubitak svesti, unutrašnje krvarenje i smrt", napominju istraživači.

U istraživanju, objavljenom u časopisu Frontiers in Environmental Archaeology, navodi se da i dalje nije poznato na koji su tačno način ove osobe ubijene.

Lobanje otkrivaju mogući način ubijanja

Drevni egipatski vladari često su prikazivani kako buzdovanima udaraju neprijatelje, ali povrede uočene na lobanjama pratilaca ne odgovaraju vrsti oštećenja koju bi takvo oružje obično izazvalo. Umesto toga, prelomi ukazuju na to da su osobe verovatno bile udarene širokim, ravnim predmetom, iako se mogućnost da su povrede nastale prilikom slučajnih padova ne može u potpunosti isključiti.