Ko bi trebalo da izbegava proteinske pločice, prema ruskom gastroenterologu

Proteinske pločice i slične grickalice koje se reklamiraju kao "zdrave" mogu izazvati probleme kod ljudi sa gastrointestinalnim oboljenjima, alergijama na mlečne proteine i netolerancijom na zaslađivače. U ova tri slučaja najbolje je izbegavati takve proizvode, rekla je za rusku "Gazetu" gastroenterolog Darija Lipovaja. 

Prema njenim rečima, posebnu pažnju treba obratiti na šećerne alkohole koji se nalaze u proteinskim pločicama, naročito ako pojedinac ima osetljivo varenje. Dodati inulin ili ekstrakt cikorije brzo fermentišu u crevima i kod nekih ljudi mogu izazvati bol i nadimanje.

Izolati proteina surutke ili soje, u kombinaciji sa zgušnjivačima, takođe mogu dovesti do osećaja težine i mučnine. Zbog toga osobe sa gastrointestinalnim tegobama, alergijama na mlečne proteine i netolerancijom na zaslađivače treba pažljivo da proveravaju sastojke ovih proizvoda.

Proteinska pločica nije zamena za obrok

Gastroenterolog naglašava da proteinska pločica ne bi trebalo da zameni pun obrok, jer se po sastavu i sposobnosti da produži osećaj sitosti ne može izjednačiti sa običnom hranom. Ljudi koji ne vežbaju takođe mogu da jedu proteinske pločice, ali za njima obično nemaju stvarnu potrebu. Uz to, visok sadržaj proteina može da prikrije dugačak spisak sastojaka koji nisu uvek lako svarljivi.

Ovo je najbolji protein za izgradnju mišića, kažu stručnjaci - a nije piletina

Ako se pločica koristi kao povremena užina, gastroenterolog savetuje izbor proizvoda sa jasno navedenim sastojcima, poput orašastih plodova, semenki ili belanaca. Ipak, u mnogim slučajevima proteinsku pločicu mogu jednostavno da zamene sveži sir, kuvano jaje sa povrćem ili šaka orašastih plodova.

Koliko su proteini zaista važni u svakom obroku

Iako se u mnogim smernicama za ishranu preporučuje unos od 1,2 do 1,6 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno, stručnjaci naglašavaju da potrebe za proteinima zavise od godina, načina života i zdravstvenog stanja.

Nutricionisti savetuju da se u ishranu uključuju različiti izvori proteina, kako životinjski, poput ribe, mesa, jaja i mlečnih proizvoda, tako i biljni, poput pasulja, sočiva, graška, orašastih plodova i semenki. Važno je rasporediti unos proteina tokom dana, umesto da se velika količina unese odjednom, ali to ne znači da proteini treba da potisnu druge važne namirnice.

Raznovrsna ishrana podrazumeva i dovoljno voća, povrća, celih žitarica i vlakana, uz ograničen unos ultraprerađene hrane, šećera, soli i zasićenih masti. Zdrava ishrana ne mora da bude savršeno isplanirana - važno je pronaći održivu ravnotežu između nutritivnih potreba, omiljenih i dostupnih namirnica, kulturnih navika i praktičnosti.

Pošto potrebe za proteinima nisu iste kod svih, stručnjaci savetuju da se individualni ciljevi, kada je to potrebno, odrede uz pomoć dijetetičara ili drugog stručnjaka.