Društvo
Najbogatiji profitiraju od klimatskih promena - zarađuju i na uzrocima i na posledicama
Osim što profitiraju od zagađujućih uzroka klimatskih promena, najbogatiji ljudi na svetu sve više profitiraju i od katastrofalnih posledica koje ta kriza donosi. Novo istraživanje ukazuje na paradoks u kojem oni koji najviše doprinose problemu mogu da zarade i od otklanjanja njegovih posledica.
Dok se milioni ljudi suočavaju sa sve težim posledicama klimatske krize, deo najbogatijih ljudi na svetu u njoj pronalazi nove mogućnosti za zaradu. Globalna organizacija za ravnopravnost Oksfam je otkrila da najbogatijih 0,1 odsto svetske populacije ulaže velika sredstva u pripremljenost za katastrofe, oporavak i rekonstrukciju nakon klimatskih katastrofa - a to je tržište za koje se predviđa da će porasti sa 70 milijardi dolara na 92 milijarde dolara godišnje do 2029. godine.
Ova organizacija tvrdi da tako ostvaruju "dvostruku dividendu" - najpre doprinose klimatskoj krizi, a zatim zarađuju na obnovi i otklanjanju štete.
"Oni koji su najmanje odgovorni za globalno zagrevanje na kraju moraju da plaćaju onima koji su najodgovorniji, kroz više cene hrane, popravku domova oštećenih u ekstremnim vremenskim prilikama ili preseljenje u druge oblasti", navodi se u izveštaju.
Direktorka za uticaj u Oksfamu Džin Meklin optužila je milijardere da pretvaraju "haos u profit".
"Superbogati prvo kontinuirano ulažu u industrije koje zagađuju životnu sredinu, a potom kroz ulaganja u usluge oporavka i obnove zarađuju od sveta koji se zagreva", rekla je ona.
Meklin je ocenila da ljudi koji su najmanje doprineli klimatskoj krizi snose njene najteže posledice, dok oni koji su je izazvali imaju najviše mogućnosti da se od njih zaštite.
Najbogatijih 0,1 odsto na planeti, grupa od 8 miliona ljudi, odgovorna je za više emisija ugljenika nego najsiromašnijih 3,5 milijardi zajedno. Kao rezultat toga, ova grupa je navodno doprinela ekstremnim toplotnim događajima 125 puta više nego prosečna osoba.
Delimično je to zbog njihovog načina života. Privatni avioni širom sveta, na primer, ispuštaju više ugljen-dioksida za dve sekunde nego što većina ljudi na svetu emituje za celu godinu. Ipak, najveći uticaj ove grupe dolazi od njihovih investicija.
Nalazi istraživanja pokazuju i da krize izazvane ekstremnim vremenskim prilikama ili ratovima obično povećavaju profite velikih kompanija za trgovinu hranom, kojima dominiraju milijarderi. Njihovo bogatstvo poraslo je za 120 milijardi dolara od 2020. godine.
Kada suše, poplave ili oluje pogode useve, naknadni rast cena hrane nesrazmerno koristi velikim korporacijama i njihovim investitorima, na štetu malih proizvođača i običnih potrošača, navodi Oksfam.
Kao primer, organizacija izdvaja rast cene kakaa od 231 odsto nakon ekstremnih vremenskih nepogoda u zapadnoj Africi 2024. godine. Prema navodima Oksfama, lokalni poljoprivrednici nisu imali nikakvu korist od poskupljenja, dok su profit ostvarili bogati vlasnici kompanija koji su otkupili sve zalihe i potom ih preprodali po visokim cenama, prenosi "Gardijan".
Live
