"Sajlent generacije" - Milenijalci i generacija Zed funkcionišu isključivo u "nečujnom režimu"

Prema istraživanjima, približno 80 procenata pripadnika generacije Zed i milenijalaca svesno izbegavaju odgovaranje na pozive, a u svakodnevnoj komunikaciji radije koriste "mesindžere" poput "Vocap"-a ili "Vajber"-a i ostale društvene mreže, kako bi komunicirali sa prijateljima i članovima porodice. Zbog sve ređe komunikacije putem poziva i konstantnog nečujnog režima na njihovim telefonima i ostalim gedžetima, pripadnici ovih generacija često se nazivaju i "sajlent generacijom" ("nečujna generacija").

Upadanje u lični prostor i nepoštovanje ličnih granica

Život u doba digitalizacije sa sobom je doneo mnoštvo benefita: bez obzira na udaljenost u mogućnosti smo da ispratimo sve vesti i događaje sa drugog kraja sveta, poslušamo predavanja omiljenog profesora i naručimo par cipela iz inostranstva. Ipak, postoji i druga strana medalje - vreme koje provodimo na telefonima ili tabletima poraslo je višestruko na uštrb kvaliteta života i slobodnog vremena, a svi oni sa kojima možda i ne bismo voleli da neprestano budemo u kontaktu dobili su izuzetnu mogućnost da do nas dopru u svakom trenutku. Prelaženje ličnih granica i ovakvo upadanje u lični prostor nametljivim pozivima baš iz tog razloga nalazi se na prvom mestu razloga zbog čega se milenijalci i generacija Zed na pozive radije ne javljaju.

"Kada me neko pozove bez ikakve najave i prethodnog dogovora, osećam se kao da mi je bez poziva upao u kuću" navodi Aleksandra (30 godina) i dodaje: "U svoje slobodno vreme telefon uvek držim na "sajlent modu" jer ne želim da mi iko remeti moj mir. Smatram da je vreme nakon posla rezervisano samo za mene, osim ukoliko se ne dogovorimo da se čujemo ili vidimo. Za sebe ne bih rekla da nisam komunikativna, ali mišljenja sam da su moj mir i tišina posle celog dana provedenog na poslu na prvom mestu".

Pritisak da se na pitanje odgovori odmah

Ispitanici koji su učestvovali u sprovedenim studijama kao drugi razlog nejavljanja na dolazne pozive naveli su upravo strah od sukoba ili nekih neprijatnih razgovora na koje nisu bili pripremljeni. Sa tim u vezi je i nedovoljno vremena za razmišljanje - kada tokom poziva od sagovornika dobijemo neko pitanje, od nas se očekuje da na njega odmah odgovorimo, dok slanje poruka, pa čak i glasovnih, omogućava da o odgovoru razmislimo i korigujemo ga pre nego što ga konačno pošaljemo.

Moramo li uvek baš odmah da odgovorimo na poruke ili poziv

Gubitak fokusa

Svaki dolazni poziv ili poruka neminovno će nas prekinuti u onome što radimo, bilo da je u pitanju učenje, pranje posuđa, spremanje ručka ili jednostavno odmor - koliko vam je puta samo zagoreo ručak jer vas je neko pozvao da samo proćaska, a vi zaboravili da su u rerni lazanje? Milenijalci i generacija Zed otišli su, reklo bi se, korak ispred, i postavila sopstvena pravila igre, tako da su njihovo vreme i obaveze na prvom mestu, a pozivi koji prekidaju rad ili odmor u najmanju ruku nepoželjni.

Gubljenje vremena i neefikasna komunikacija

Telefonski pozivi postali su pravo gubljenje vremena, a do suštine razgovora obično se dođe tek nakon nekoliko minuta bespredmetne priče. Umesto zamarajućih razgovora pripadnici ove dve generacije preferiraju pisanje tekstualnih poruka, ne samo zbog toga što je jednostavnije i lakše doći do suštine, već i zbog toga što uvek postoji pisani trag, pa je verovatnoća da se nešto zaboravi ili permutuje svedena na minimum.