Lenčarenjem do uspeha

Traženje smernica za najbolje poslovne strategije, unapređivanje navika i veština za bolju produktivnost i slične aktivnosti mogu delovati kao još jedna velika obaveza. Danas se vrednuje brz život, a biti uvek zauzet sve češće se tretira kao vrlina i poželjan cilj. U ovom konkekstu, lenčarenju i izležavanju svakako nema mesta. Dodatno, za one koji su navikli na svakodnevnicu prepunu obaveza, lenčarenje može prouzrokovati čak i vrlo negativne reakcije - nervozu i anskioznost, jer posao čeka, javlja se i dosada koja deluje kao mentalni zatvor...Ipak, ništa u životu ne može da funkcioniše bez pravilnog balansa i ekstremi mogu samo da štete.

Uvođenjem vremena za odmor u okviru punog životnog rasporeda može imati veoma pozitivan efekat na mentalno zdravlje - svesna odluka o postavljanju ličnog mira pre bilo koje obaveze i obećanja drugima, stvara određen osećaj slobode. A kao jedna od glavnih prednosti besposlice je i to što pomaže u razvijanju novih ideja i kreativnosti. 

Osim što može ublažiti stres od poslovnih i sličnih zadataka, lenčarenje može korigovati FOMO (fear of missing out), strah od propuštanja važnih događaja. Drušvene mreže su doprinele veličanju konstantnog kretanja, zarađivanja od dodatnih poslova ili hobija, traženja uzbuđenja i avanture. Ispunjen život je ono čemu mnogi teže, ali pritisak koji svako oseća kada ne ispuni svaki cilj koji sebi postavi može doprineti osećaju niže vrednosti i prouzrokovati još više stresa.

Mimo navedenih benefita za mentalno i fizičko zdravlje, lenčarenje i dopuštanje sebi nekoliko trenutaka mira i tišine, bez ikakvih misli o obavezama je korisno i za bolju produktivnost i uspeh u budućnosti. Dodatno vreme u danu i opuštanje, može "razbistriti" misli a samim tim doprineti stvaranju inspirativnih ideja i rešenja, kao i  "punjenju baterija"...

Postepeno privikavanje 

Većina ljudi više oseća krivicu kada ne radi ništa, jer se izležavanje uvek predstavljalo kao zabranjeno ponašanje, pogotovo u detinjstvu. Naravno, imati različite navike, aktivnosti i obaveze u toku dana je poželjno, ali ne bi trebalo preći određene granice.

Za privikavanje na istinsko uživanje u odmoru, moguće je početi od manjih pauza. Na primer, izdvojiti pet minuta u toku dana za posmatranje ulice s prozora, ljudi koji hodaju, životinje, automobili i sl. može biti dobra vežba. U tih nekoliko minuta, važno je odvojiti se od aplikacija, kompjutera, mejlova i ostalih faktora koji privlače pažnju i drže mozak "budnim".

Vremenom, tih pet minuta može postati deset, dvadeset ili više, a biti prisutan u "tu i sada", osvestiti momenat u kojem ste, će postati sve lakše. Može se shvatiti i kao određena vrsta meditacije. Nakon toga, ležanje u krevetu i uživanje u tišini više ne deluje toliko strašno.

Dan za pauzu od odmora je ključ dobrog odmora

Putovanje bez opterećenja

Da li su godišnji odmori zaista odmori? Često su prepuni obaveza - razmišljanje o samom putu, pakovanje, smeštanje, veliki planovi za razgledanje i različite aktivnosti... Mnogi se posle puta naglo vraćaju u svakodnevnu rutinu, iako nije bilo prave relaksacije, pa se stres samo dodatno nakuplja.

Ako je moguće, sledeće putovanje, bez obzira da li je na dve nedelje ili dva dana, može biti potpuno posvećeno lenčarenju. To ne znači da neće biti dobro iskorišćeno, već će pomoći u pravilnom odmaranju tela i uma. Takođe, uvek se mogu obavljati ''lagane'' aktivnosti, kao što su šetnje, izdvajanje vremena za samoću, hobije... Iz takvog odmora, pojaviće se veća želja za spontanim donošenjem odluka, a mentalna priprema za novi radni dan će biti lakša.

Izdvajanje prioriteta

Mentalna pauza će pročistiti misli i biće lako izdvojiti zaista neophodne obaveze od onih koje su većim delom samo automatska navika. Možda je, usled mnogih poslovnih zadataka, ponestalo vremena za prijatelje, porodicu ili partnera. Tada se može napraviti mala analiza sopstvenog ponašanja i odrediti koja životna polja su zapostavljena i odlučiti kako napraviti bolji balans u budućnosti.