Zašto je Crveni trg "crven" i kako je dobio ime

Centralni deo Moskve na kome se prošlost i sadašnjost spajaju u jedno, od svog nastanka u 15. veku, pa sve do danas bio je epicentar svih važnih dešavanja u Moskvi. Crveni trg jedan je od najpoznatijih simbola Moskve već nekoliko stoleća, a brojni istorijski spomenici koji se na njemu nalaze govore o važnosti ovog lokaliteta za ruski narod: Moskovski Kremlj, Hram Vasilija Blaženog, Spaska kula, Mauzolej Lenjina, Istorijski muzej i Kazanski sabor samo su neke od atrakcija koje privlače milione kako ruskih, tako i turista iz različitih delova sveta.

Iako se prvo spominjanje Crvenog trga vezuje za 17. vek, za njegov nastanak dva veka ranije, tačnije 1493. godine možemo zahvaliti knezu Ivanu III, koji je naredio da se sve drvene građevine oko Kremlja poruše, budući da su predstavljale veliku pretnju za tvrđavu zbog čestih požara. Kako se prostor oko Kremlja ispraznio - nastao je trg. Kroz vekove, trg je nosio različite nazive: "Boljšoj", "Troicki", pa čak i "Požarni" (zbog učestalih požara), a naziv Crveni trg ustalio se tek u 17. veku.

O tome kako je Crveni trg (Krasnaja ploščad) dobio ime postoji nekoliko verzija:

Prema jednoj od njih, "Krasnaja" je nastalo od reči "Krasivaja", što u prevodu sa ruskog jezika označava "lepa. U staroj Rusiji sve što je privlačno i lepo nazivalo se "krasnim", pa se tako u mnogim ruskim bajkama upravo ovaj pridev koristi se za opisivanje nečega što se ističe neverovatnom lepotom: za lepu se devojku kaže "krasnaja devica" - devojku crvene boje teško možemo zamisliti, ali ukoliko izučimo etimologiju, sve staje na svoje mesto.

Druga verzija slična je ovoj prvoj, dok razlika postoji tek u prevodu reči "krasnaja": veruje se da se ova reč može prevesti i kao "glavna", te ova verzija može biti sasvim realna, ipak Crveni trg predstavlja glavni, centralni trg i srce Moskve. Na ovom mestu još od davnih vremena sastajali su se buntovnici i njihove pristalice i sa njega kretali u protestne šetnje, a kasnije su moskovski knezovi i carevi na tom istom mestu sudili svojim protivnicima. Na Crvenom trgu su se čitale i carske naredbe, okupljali krupni zemljoposednici koji su rešavali pitanja državne važnosti i organizovale različite manifestacije poput krunisanja careva i proslava vojnih pobeda.

Prema trećoj verziji, koja je možda i najzanimljivija od svih i koja se tiče revolucionarnih pogleda, smatra se da Crveni trg predstavlja simbol republike, te da crvena boja simbolizuje prepoznatljivu crvenu zastavu. Ipak, budući da je naziv "Crveni trg" nastao još u 17. veku, pitanje je koliko je ova verzija realna - događaji koje se vezuju za revoluciju nastali su tek tri veka kasnije.

Postoji i četvrta verzija, prema kojoj je naziv trga potekao je od redova tezgi na kojima je prodaja ručno rađenih marama crvene boje cvetala. Ipak, kao i prethodna verzija, i ova je dosta upitna, budući da su crvenim nazivali samo redovi u kojima su se tkane marame prodavale, a takvih redova na Crvenom trgu nikada nije bilo. Danas se, na mestu nekadašnjih tezgi nalazi jedan od najlepših tržnih centara Moskve, a možda i sveta, GUM, koji posetioce privlači kako svojom jedinstvenom arhitekturom, tako i enterijerom koji odiše elegancijom i luksuzom.

Crveni trg i Arnold Švarceneger - dve "zvezde" na jednom mestu

Prvi strani film u istoriji koji je imao tu čast da bude sniman na Crvenom trgu jeste "Crveno usijanje", akcioni film sa svetski poznatom zvezdom Arnoldom Švarcenegerom. Dozvolu za snimanje na Crvenom trgu filmska ekipa, na čelu sa režiserom Volterom Hilom, čekala je čak šest meseci, a tri meseca pre početka snimanja Arnold je učio ruski jezik ne bi li što vernije preneo lik ruskog policajca Ivana Danko. Ovo je prvi put da je vlada dozvolila stranim rediteljima da snime film. I danas je striktno zabranjeno snimanje Crvenog trga uz upotrebu profesionalne opreme i specijalnih stativa. Da biste mogli da fotografišete ovo područje pomoću opreme, prvo morate dobiti posebnu dozvolu.