Znakovi koju ukazuju da imate krizu srednjih godina

Mnogi ljubitelji serije "Prijatelji" sećaju se epizode u kojoj glavni likovi doživljavaju prekretnicu. Svaki od likova u američkom sitkomu pokazao je najočekivaniju reakciju na krizu srednjih godina: Džo je doživeo paniku, Monika je utopila očaj u vinu, Fibi je pravila retrospektivu svojih godina, a Rejčel je doživela depresiju, prekinula vezu i počela da pravi planove za budućnost. I, naravno, Ros je kupio crveni sportski automobil. Da li svi doživljavaju krizu srednjih godina, i šta su tačno srednje godine? Da li su u pitanju uobičajeni scenariji i klišei? I, što je najvažnije - kako se nositi s tim?

Šta je kriza srednjih godina

Kriza srednjih godina je emocionalno stanje koje osoba doživljava u dobi od 30.  do 50. godine, najčešće je povezana sa ponovnom procenom životnog iskustva. Čini se kao da su mnoge prilike i snovi iz mladosti propušteni, dok će starost (ili smrt) doći prilično brzo. Za različite ljude, kriza se javlja u različitim godinama, zavisi od individualnih karakteristika.

Ova kriza se često definiše kao period emocionalnog preokreta i povezuje se sa željom za promenom. U tom periodu ljudi počinju da misle o starosti i pokušavaju da se sa ovim izbore. Mnogi se mogu odreći odgovornosti u korist zabave. Zbog toga se izraz "kriza srednjih godina" često povezuje sa kupovinom sportskog automobila ili započinjanjem nove veze. Ali srednje godine su takođe i vreme preispitivanja, svođenja računa ali i samoopredeljenja, kažu psiholozi.

Starenje izaziva anksioznost i depresiju kod čoveka. U odnosu na ovo, kriza srednjih godina je faza koja vam pomaže da se ponovo osećate mladim, jer ne želite da se pomirite sa činjenicom da je polovina života prošla. Međutim, emocionalni preokreti koje pojedinci doživljavaju u ovom dobu, ne dovode do velikih promena u načinu života povezanih uvek samo sa željom da ostanu zauvek mladi.

Termin se prvobitno primenjivao samo na muškarce i definisao je strah od smrti koji su iskusili u tom periodu. Danas definicija pokriva fizičke, psihološke, socijalne probleme sa kojima se suočavaju i muškarci i žene. Međutim, mnogi krizu srednjih godina ne povezuju sa starenjem. Tako su u jednoj od anketa muškarci govorili o problemima na poslu ili u porodici, a žene - o zdravlju i ličnim odnosima.

Uzroci krize srednjih godina

Za mnoge je srednje doba vreme kada se menjaju odnosi i društvene uloge. Neki ljudi počinju da brinu o starim roditeljima, drugi se osećaju usamljeno jer su deca odrasla i otišla od kuće. Za druge, ovaj period postaje vreme žaljenja za propuštenim prilikama.

Srednje godine mogu biti i period dubokog razmišljanja. Ljudi se osvrću na proživljene godine i pitaju se kako bi im izgledao život da su krenuli drugim putem. Neki počinju da žale što nisu izabrali drugu karijeru ili nisu ostvarili ono o čemu su nekada sanjali. Drugi se prisećaju srećnijih dana iz svoje mladosti.

Opadanje nivoa sreće

Jedna od teorija zašto neki ljudi prolaze kroz krizu srednjih godina je ta da doživljavaju smanjenje osećaja sreće. Istraživanja pokazuju da se osećaj sreće može prikazati kao kriva u obliku latiničnog slova "U", gde postepeno opadanje nivoa počinje u kasnoj adolescenciji i nastavlja se do 40. godine. Osećaj sreće ponovo počinje da raste sa 50 godina. Ovu hipotezu potvrdili su podaci dobijeni od pola miliona Amerikanaca i Evropljana. Tokom istraživanja, ispitanici u svojim šezdesetim, izjavili su da nikada u životu nisu bili srećniji. Dok su se četrdesetogodišnjaci osećali veoma jadno, međutim, ovu krivu u obliku slova "U" ne treba uzimati kao pravilo.

Kada nastupa kriza

Prema istraživanju, ne doživljavaju svi krizu srednjih godina. Neki naučnici veruju da je koncept ove krize društveni konstrukt. Verovanje da se neka kriza neizostavno mora desiti kad se napuni 40 godina, navodi ljude da pomisle da doživljavaju razočarenje i depresiju.

Američko nacionalno istraživanje perioda srednjih godina, pokazalo je da je oko 26 procenata učesnika iskusilo krizu srednjih godina. Istovremeno, većina ispitanika je izjavila da se to dogodilo u periodu pre 40. ili posle 50. godine. Ovi podaci dovode u sumnju tvrdnju da je takvo emocionalno stanje direktno povezano sa godinama, budući da se za prosek obično smatra 45 godina. Osim toga, većina ispitanika je rekla da je kriza bila izazvana ozbiljnim događajem u životu, a ne godinama. To uključuje razvod, gubitak posla, gubitak voljene osobe ili preseljenje.

Danas su se starosne granice krize srednjih godina proširile, jer je mogu doživeti muškarci i žene ispod 30 i preko 50 godina. A njen početak je često uslovnjen individualnim osobinama ličnosti i značajnim događajima u životu.

Simptomi krize srednjih godina

Psihoterapeut Elena Elfimova, u svojoj knjizi "Krize ličnih odnosa", detaljno opisuje simptome krize srednjih godina. Evo na šta treba obratiti pažnju: 

• potreba za poboljšanjem fizičke forme i izgleda
• želja za dodatnim fizičkim aktivnostima: trčanjem, vožnjom bicikla, plesom, bavljenje ekstremnim sportovima: trke, padobranstvo
• kupovina nove odeće i posvećivanje više vremena izgledu
• promena frizure ili boje kose zbog sedih
• dramatična promena kruga prijatelja, koji zamenjuju ljudi mlađeg uzrasta
• osećaj nezadovoljstva sopstvenim dostignućima
• upoređivanje se sa drugim ljudima istih godina koji su postigli više
• ono što je donosilo zadovoljstvo, dosadilo je; javlja se želja da se napusti uspešna karijera
• razdražljivost, iznenadni napadi besa
• češće razmišljanje o smrti, razgovor o njenoj prirodi
• često sećanje na detinjstvo
• razmišljanje o budućnosti

Kriza srednjih godina kod muškaraca

Muškarci krizu najčešće povezuju sa životnim vrednostima i potragom za sobom. Istovremeno, ova potraga može podrazumevati i promenu profesije, promene u porodičnom životu i kardinalne promene u načinu života. U ovom trenutku, muškarci se često osvrću na svoje prošle godine, preispituju svoja dostignuća i počinju da traže sebe u nečem drugom.

Znaci starenja takođe igraju važnu ulogu: zdravlje i fizičke sposobnosti po pravilu počinju da se pogoršavaju u srednjim godinama. Misli da može biti srećniji ako nešto promeni, mogu izazvati kod muškaraca emocionalnu krizu i  želju za brzim promenama.

Kriza srednjih godina obično uključuje promenu života na brzinu, kaže Kelvin Kolaruso, profesor psihijatrije na Univerzitetu Kalifornije, San Dijego. Kao primer navodi slučaj svog pacijenta koji je napisao poruku svojoj supruzi, podigao novac sa bankovnog računa i bez upozorenja se preselio u drugi grad. Ali, prema Kolarusu, ova vrsta krize je retka, muškarci češće kroz nju prolaze manje impulsivno.

 Znaci krize srednjih godina kod muškaraca:

• Prvi znak - napunili ste 40 godina. Kolaruso najčešće vidi muškarce koji se bore sa krizom srednjih godina u četrdesetim i pedesetim godinama
• Zabrinuti ste za glavne oblasti svog života. To može uključivati nezadovoljstvo karijerom, brakom, zdravljem, kao i želju da ih promenite na bolje
• Imate utisak da je kasno za bilo kakve promene, tj. da izaberete novi pravac

 Prema psihologu, mnogi muškarci imaju hitnu potrebu za promenom kada:

•  počinje da se menja fizički izgleda zbog godina i opadne fizička forma
• kada dobiju unuke
• umru roditelji ili neko od prijatelja

Doktor nauka i psiholog iz Bostona, Lin Margolis, veruje da muškarci u ovoj fazi mogu da dožive "tinejdžersku pobunu". "Siguran znak krize srednjih godina je osećaj zarobljenosti i snažno iskušenje za promenom svog života", kaže ona. Pokušaji za promenom mogu uključivati i:

• zavisnost od alkohola
• ljubavna veza sa strane
• napuštanje porodice, raskid dugotrajnih odnosa
• želja za novim uzbuđenjem

Treba obratiti pažnju da kriza srednjih godina može dovesti kako do ličnog rasta, tako i do uništenja osobe. Ako se u potrazi za uzrocima nezadovoljstva donose promišljene odluke u cilju njihovog rešavanja - onda je u pitanju rast, kaže psiholog. A donošenje impulsivnih odluka, kao što je napuštanje uobičajenog, do tada poznatog života, veza sa mlađim partnerom koja se brzo završava, ili kupovina preskupog automobila, ovo dovodi do fijaska.

Psiholog savetuje da je potrebno imati na umu da emocije i impulsi koje se tada jave nisu obavezno "naredbe" za akciju. Na kraju krajeva, želja da se pobegne od kuće, posla ili porodice, ne znači da to zaista treba učiniti. Ove emocije mogu ukazivati na probleme koje treba rešiti. Između ostalog, one vremenom mogu potpuno i nestati. Mnogi muškarci naprave uspešne promene u četrdesetim i kasnije: obrazuju se, putuju, započinju sopstveni biznis. Važno je biti siguran da su novi ciljevi praktični i ostvarivi.

Kriza srednjih godina kod žena

Suprotno uvreženom mišljenju, kriza ne pogađa samo muškarce. Nedavne studije su pokazale da je slično emocionalno stanje karakteristično i za žene od 40 do 65 godina. Tokom ovog perioda suočavaju se ne samo sa fiziološkim promenama, već i sa problemima na poslu, u porodičnim odnosima, ostvarivanju finansijskih i ličnih ciljeva. Stres može biti toliko intenzivan da žene mogu imati poremećaj spavanja i zdravstvene probleme.

Da biste izbegli negativnu reakciju na krizu srednjih godina, najbolje je to posmatrati kao priliku da preispitate svoj život, da napravite pauzu i odvojite vreme i energiju da shvatite šta vam je važno, smatra psiholog. Hormonske promene igraju glavnu ulogu u ovoj situaciji. Kako žene ulaze u menopauzu, nivoi estrogena i progesterona se smanjuju i izazivaju fiziološke promene, uključujući poremećaj sna, raspoloženja i seksualnog nagona. Tokom perimenopauze i menopauze, hormonska neravnoteža takođe može izazvati i probleme sa pamćenjem, anksioznost, povećanje telesne težine i smanjenje interesovanja za stvari u kojima ste nekada uživali, kažu lekari klinike Mejo.

Znaci i simptomi krize srednjih godina kod žena:

• depresija i anksioznost
• nedostatak motivacije ili želje da se vreme posveti određenim aktivnostima
• nezadovoljstvo karijerom i drugim životnim izborima

Ove promene mogu usmeriti ženu ka introspekciji. A pošto se žene inače češće brinu o osećanjima i potrebama drugih, ovakva neočekivana samorefleksija može izazvati emocionalnu krizu. Kada jednog dana deca odrastu i majke prestanu da im budu potrebne, žene više ne usmeravaju svu svoju pažnju ka porodici, pojavljuje se slobodno vreme kada mogu da razmišljaju o svojim potrebama i problemima. 

Kako preživeti krizu srednjih godina

1. Prihvatite promenu

Znaci starosti nisu samo seda kosa i bore, već i umor. Stoga je jedno od najčešćih pitanja psiholozima i psihoterapeutima, kako se duže osećati mladim. Pokušajte da promene u izgledu ne pripisujete godinama, njih mogu prouzrokovati i nepovoljna ekologija, naporan rad i stres. Održavajte mentalnu aktivnost: entuzijazam i pozitivan unutrašnji stav su dobri za mladolik izgled.

2. Vodite računa o sebi

Potražite načine da smanjite stres, bilo da potražite pomoć od bliskih ljudi (da sa njima podelite šta vas muči) ili koristite neke od tehnike za upravljanje stresom, poput meditacije. Vodite računa o sebi, hranite se zdravo i dovoljno spavajte.

3. Pratite svoje zdravlje

Razgovarajte sa svojim lekarom ili ginekologom da vam pomogne da razumete šta je normalno u vašim godinama, a šta su depresija ili anksioznost. Poseta terapeutu takođe vam može pomoći da se nosite sa negativnim emocijama.

4. Trenirajte svoj mozak

Starost se takođe manifestuje i zaboravljanjem. Vremenom, mozak gubi sposobnost prilagođavanja novim situacijama. Pokušajte da unesete raznolikost u uobičajene dnevne aktivnosti: promenite put kojim idete do posla, umesto vožnje automobilom ili prevozom ukoliko je moguće idite peške, šetajte češće i organizujte viđanja sa porodicom i prijateljima. Prestanite da koristite kalkulator i počnite da trenirate svoj mozak računanjem "u glavi" . Takođe pokušajte da zapamtite brojeve telefona, važne datume i liste obaveza, umesto da ih memorišete u mobilni telefon.

5. Steknite nove emocije

Jedan od najčešćih saveta psihologa je putovanje. Ponekad sedmica provedena u nepoznatom gradu ili zemlji, može doneti više utisaka od cele godine odmerenog života. Nepoznati ukusi i mirisi će pomoći da se steknu nove emocije i da se stvore nove neuronske veze. Probajte nova jela ili kupite neobičan parfem. Pored toga, možete da uneti raznovrsnost u svoje slobodno vreme novim hobijima.

6. Osetite zahvalnost

Odvojite vreme da osvestite na kojim aspektima života možete biti zahvalni, da shvatite koji su to delovi života koji vas čine srećnim, savetuju psiholozi. Pokušajte da vodite dnevnik i zapišite na čemu ste zahvalni. Potom pročitajte svoje beleške da vidite šta možete da promenite.

7. Razgovarajte o svom emocionalnom stanju

Pronađite istomišljenike, tj. sagovornike koji prolaze kroz isto što i vi. Važno je znati da niste jedini u krizi. Razgovor sa drugima o tome kako se osećate, može vam pomoći. Oni koji su već prošli kroz ovo stanje, mogu podeliti korisne ideje i savete. Takođe, pre nego što donesete važne odluke, razgovarajte o njima sa nekim kome verujete. Prijatelj ili psiholog može imati drugačije mišljenje o ispravnosti vašeg izbora.

8. Sprovedite samorefleksiju

Pokušajte da razumete šta vam je važno, na šta trošite vreme i energiju. Saznajte šta vam trošu energiju umesto da je stvara. Ovaj proces može uključivati restrukturiranje odnosa, oslobađanje od toksičnih ljudi, pronalaženje novih prijatelja ili hobija. Oslobodite se krivice i nemojte se obeshrabriti introspekcijom. Shvatite da je to neophodno i dozvolite sebi da istražite važna životna pitanja.

Kada potražiti pomoć

Prolazak kroz krizu srednjih godina ne zahteva uvek stručnu pomoć. Možda je ponekad dovoljan i nov hobi da bi pojedinac osetio da je život ponovo ispunjen smislom. Ipak, ovo emocionalno stanje može uticati na opšte blagostanje a krizu srednjih godina treba tretirati kao i svaku drugu emocionalnu krizu. Ako osećate neprijatne simptome koji pogoršavaju vaše mentalno stanje, najbolje je da potražite stručnu pomoć.

Evo nekoliko slučajeva kada treba da se obratite lekaru ili psihologu: 

• emocionalni stres narušava san ili utiče na apetit
• nemogućnost koncentrije na posao
• stres ili raspoloženje utiču na odnose sa bliskim osobama
• gubitak interesovanja za zabavu i hobije
• razmišljanje o velikim životnim promenama: prekid dugoročne veze, promena karijere ili preseljenje. Istovremeno, želja za promenama se rađa iz unutrašnjih previranja povezanog sa godinama.