Katarina Velika - žena koja je svog muža svrgnula sa prestola i u Rusiju donela umetnost i prosvetu

Žena koja je najduže vladala Rusijom rođena je 1729. godine u današnjoj Poljskoj, a po rođenju zvala se Sofija Augusta Fredirika fon Anhalt-Cerbst i bila je ćerka pruskog princa. Već sa svojih 15 godina Sofija Augusta imala je odlične izglede za brak premda je krvna linije njene majke bila više nego dobra, a poziv koji je dobila od tadašnje ruske carice Jelisavete II Petrovne, njen život promenio je iz korena. Neudata i bez direktnih naslednika, Jelisaveta je dugo većala ko bi je mogao naslediti na prestolu, a izbor je pao na njenog nećaka Petra, koji je imao sve osim - žene, te je Jelisavetin zadatak bio da mu nađe dostojnu suprugu. U tome je i uspela, a mlada Sofija Augusta svojim manirima i izvanrednim poreklom Jelisavetu je oborila s nogu – svadbena ceremonija održana je u avgustu 1745. godine, odmah nakon što je mlada Sofija primila pravoslavlje i dobila ime Katarina.

Dvostruki život najmoćnije Ruskinje

Ipak, brak između Katarine i Petra Fjodoroviča od samog početka bio je pun nesklada, a njena misija koja se sastojala u tome da rodi naslednike godinama je bila bezuspešna: pojedini istoričari veruju da je razlog za to bila Petrova neplodnost, a nezadovoljstvo koje je među supružnicima raslo dovelo je do velikih problema i vanbračnih veza oba supružnika. Na kraju od četvoro dece koje je Katarina rodila, ni jedno nije bilo Petrovo, ili bar tako smatraju ruski istoričari.

Opšte poznata činjenica je da je Katarina bila veoma odana svojim ljubavnicima, a dobar odnos gajila je ne samo tokom veze, već i kada bi se ona završila: darovala im je titule, zemlju, imanja, pa čak i sluge, pa je tako jednom od svojih ljubavnika nakon raskida veze poklonila čak 1000 sluga. Međutim, njen miljenik, najbolji ljubavnik među ljubavnicima, bio je Stanislav Ponjatovski, poljski plemić i otac jednog od njene četvoro dece kome je Katarina Velika svesrdno pomagala u nameri da postane kralj svoje zemlje. Ipak, njihova ljubav pukla je nakon što je novokrunisani kralj Ponjatovski rešio da joj se suprotstavi i umesto da brani interese Rusije, otpočeo niz reformi kako bi ojačao svoju zemlju. To ga je kasnije koštalo abdiciranja, ali i gubitka prijateljskog odnosa sa najmoćnijom Ruskinjom svih vremena.

Kako je Katarina Velika svrgnula svog supruga sa prestola

Nesposobnost Petra Fjodoroviča nije se ogledala samo "u ispunjenu bračnih dužnosti", već i u vladavini Rusijom. Naime, kada je njegova tetka Jelisaveta Petrovna preminula u januaru 1762. godine, na presto je došao Petar III, a sa njim i njegova zakonita supruga, Katarina. Kako bi ostavio svoj trag u istoriji, Petar je gotovo odmah po dolasku na tron okončao rat između Rusije i Pruske države, a svojim neprijateljima vratio prethodno osvojene teritorije. Malo je reći da je ovakva njegova odluka bila "trn u oku" vojnicima koji su se borili u ratu i svoj život stavili na kocku. Tenzija je rasla iz dana u dan, a Petrove loše odluke samo su se nizale, sve dok Katarina nije došla na ideju da svog supruga zbaci sa trona: u julu 1762. godine, samo šest meseci od njegovog dolaska na presto, ona je uz podršku najmoćnijeg vojnog puka organizovala hapšenje Petra III, a nakon njegovog abdiciranja preuzela "dirigentsku palicu" najmoćnije zemlje na svetu.

Katarina Velika - stub temeljac ruske prosvete i kulture

Iako je Katarina malo šta uradila tokom svoje vladavine kako bi ruskom narodu olakšala patnje, jedno je neosporno - svojim radom na polju prosvete ostavila je neizbrisiv trag u ruskoj, ali i svetskoj istoriji i kulturi i bila jedan od najprosvećenijih evropskih vladara ikada. Katarina Velika napisala je brojne knjige u cilju poboljšanja obrazovnog sistema u Rusiji, a tokom svog života i vladavine trudila se da održi i kontakt sa mnogim moćnim ljudima tog vremena: svojim prepiskama dala je doprinos najimpresivnijoj i najvećoj zbirci umetnina na svetu, koja se danas nalazi u drugom najvećem na svetu muzeju, Ermitažu. Inače, za nastanak Ermitaža možemo zahvaliti upravo Katarini Velikoj, upravo je njena privatna kolekcija postala osnova savremenog muzeja: još davnih dana pruski trgovac Johan Ernst Gotškovski poklonio joj je kolekciju slika poznatih umetnika poput Rubensa, Rembranta i Jordensa, a danas ova dela čine samo deo velelepne zbirke u samom centru severne ruske prestonice.