Tajne "Mona Lize": Da li je imala holesterol, gde su nestale njene trepavice i kakve simbole krije

Slika Leonarda da Vinčija "Mona Liza" (ili "Đokonda", kako je neki nazivaju) naslikana je u 16. veku, a smatra se jednim od najvećih umetničkih dela u istoriji. Prema mišljenju poznavalaca umetnosti, jedini konkurenti mogli bi joj biti "Devojka sa bisernom minđušom" ili eventualno "Vrisak". Šta je to toliko posebno u osmehu ove devojke i zbog čega je ovo delo toliko prepoznatljivo?

Ni u 2023. godini slava najpopularnijeg platna Leonarda da Vinčija ne jenjava, a reklo bi se da se sa vremenom kontroverze i teorije zavere samo nižu. Istoričari, kritičari i eksperti iz oblasti umetnosti već vekovima raspravljaju ko je zapravo bila devojka sa slike, a pojedine teorije iznenađuju čak i najokorelije zagovornike teorija zavere.

Portret trudne žene trgovca svilom iz Firence

Jedna od najrasprostranjenijih teorija glasi da je "Mona Liza" nastala po liku firentinskog džentlmena koja se zvala Liza del Đokondo, a saglasno istorijskim spisima, ova žena bila je u drugom stanju baš u trenutku kada je Leonardo da Vinči slikao portret - u periodu između 1503. i 1506. godine.

Dokaz tome možemo naći i na samoj slici: ruke mlade žene skrštene su na stomaku, što je karakteristično za žene u drugom stanju. Još jednu potvrdu ovoj teoriji dali su i kanadski istraživači 2006. godine: pomoću laserskog i infracrvenog skeniranja oni su kreirali 3D prikaz slike, oni su otkrili da se na ramenima dame sa slike nalazila tanka tkanina koju su žene epohe renesanse nosile tokom trudnoće.

Da Vinčijeva majka, umetnikov doživljaj sebe u ženskom telu ili žena lakog morala

Prethodna teorija možda je najrasprostranjenija, ali svakako nije jedina koja se vezuje za ovo remek delo. Pojedini smatraju da se na popularnoj slici nalazi da Vinčijeva majka, dok drugi - da je "Mona Liza" nastala kao pokušaj autora da sebe prikaže u ženskom obliku.

Ipak, postoji i jedna kontroverzna verzija nastanka ovog dela koja se pojavila zahvaljujući infracrvenom skeniranju kanadskih naučnika: dama sa slike gotovo da nema obrve i trepavice, na osnovu čega se može zaključiti da je lik "Mona Lize" zapravo lik žene koja je pružala seksualne usluge. U Italiji u 16. veku za pripadnice najstarijeg zanata bilo je karakteristično potpuno izbeljivanje obrva i trepavica, pa čak i njihovo potpuno uklanjanje - smatralo se da je tako njihov pogled zanosniji i seksualniji.

Tajna tajanstvenog osmeha je u narušenom zdravlju

Pored same ličnosti koja se krije iza umetničkog dela i osmeh dame sa platna predstavlja jednu od zagonetki: da li se ona smeje zbog šale koju je da Vinči ispričao tokom oslikavanja, ili je možda ona uvek bila tako nasmejana i vesela? Ili je možda u pitanju visok nivo holesterola od koga je patila devojka? Iako zvuči čudno, istoričar Vito Franko došao je upravo do ovog zaključka.

U vreme renesanse svi predstavnici aristokratije isticali su se punijim formama, a koji kilogram viška smatrao se statusnim simbolom. Ipak, po rečima Franka, žena sa slike testo je volela više nego što bi trebalo, a nivo holesterola prevazilazio je sve dozvoljene granice: pod očima "Đokonde" vide se naslage masnih kiselina, dok joj je levo oko zahvaćeno ksantelazmom.

Misteriozni nestanak obrva i trepavica

Kao što smo ranije naveli, na licu mlade "Mona Lize" nema ni obrva ni trepavica, ali - da li je to oduvek bilo tako? Šta ako su one jednostavno nestale? Ova teorija baca sumnju na verziju o ženi lakog morala, a glavni "krivac" za njen nastanak je Paskal Kot, inženjer koji je sproveo sopstvenu analizu umetničkog dela kako bi dokazao da su trepavice i obrve postojale ranije. Za to je Kot koristio visokotehnološku kameru kojom je napravio nekoliko slika poznatog platna, a zatim dobijene slike uveličao 24 puta: kako se ispostavilo, on je otkrio jedan jedini potez četkicom na kapku levog oka "Đokonde", a ovo otkriće podstaklo je dalja razmišljanja.

Šta ako je umetnik isprva naslikao i obrve, a one iz nekog razloga samo nestale nakon nekoliko vekova? Na primer, prilikom restauracije slike ili zbog prejake svetlosti? U potvrdu ove teorije su i istorijski spisi da Vinčijevog savremenika, Džordža Vazarija, koje je naveo da je "Mona Liza" imala guste obrve.

Zbog "zlatnog preseka" je sa "Mona Lize" nemoguće skinuti pogled

Da li ste se nekada zapitali zbog čega je "Mona Liza" toliko očaravajuća, da je jednostavno nemoguće skinuti pogled sa nje? Odgovor na ovo pitanje dali su matematičari: caka je u "zlatnom preseku". Naučnici su otkrili da na slici postoji mnogo geometrijskih figura koje utiču na to kako je posmatrači doživljavaju: na primer, lice "Đokonde" se idealno uklapa u zlatni pravougaonik, dok drugi pravougaonik prolazi kroz njenu desnu ruku i stapa sa levim latkom, pri čemu se njegova gornja ivica poklapa sa glavom "Mona Lize". Ovakvi trikovi za postizanje ravnoteže zasnovani su na ozbiljnim matematičkim proračunima iz čega možemo zaključiti da je da Vinči bio ne samo virtuoz sa četkicom, već i sjajan matematičar.

Tajni simboli na slici - šta znače "LV" i "72"

Film Dena Brauna snimljen 2006. godine, "Da Vinčijev kod" samo je dodatno podstakao brojne spekulacije da se u slici velikog umetnika kriju tajne poruke, i ma koliko ovo delovalo nestvarno, legendarna slika zaista sadrži tajne šifre. Prilikom "potrage" za obrvama i trepavicama na licu "Mona Lize" Paskal Kot prevideo je jako važan detalj - cifre i slova koja su jedva vidljivi u očima devojke. "Simboli se ne vide golim okom, ali kada pogledate pomoću lupe, možete ih uočiti", naveo je italijanski istraživač Silvano Vinčeti.

I zaista, u levoj zenici "Đokonde" sakriveni su simboli "LV" za koje se pretpostavlja da su inicijali umetnika, dok se u desnom oku naziru simboli "C" i "E" za koje naučnici još uvek nisu našli logično objašnjenje. Ovi simboli nisu jedini: Vinčeti je uočio i broj "72", za koji se smatra da simbolizuje dvojakost ljudske prirode odnosno borbu između dve krajnosti, budući da se broj 7 u hrišćanstvu povezuje sa Bogom, dok broj 2 u kabali povezuje sa muškim i ženskim polom. Drugi naučnik, Đuzepe Papanji, pak smatra da je broj "72" zapravo šifrovano ime Svevišnjeg.

Optička varka "Mona Lize" - kakvo se životinjsko carstvo skriva na slici

Kroz vekove su brojni naučnici "razbijali glavu" nad pitanjima ko je misteriozna žena koja je inspirisala velikog umetnika i koja je tajna njenog osmeha, a američki umetnik Ron Pičirilo je otišao korak dalje i odlučio da misteriju "Mona Lize" sagleda sa druge strane - i to u pravom smislu te reči. Njegovo otkriće iznenadilo je sve! Počeo je Pičirilo od toga što je detaljno izučio sve dnevnike Leonarda da Vinčija, kao i sve spise u kojima se veliki umetnik spominjao, a zatim počeo studiozno da istražuje njegove slike, posebnu pažnju posvećujući ovom delu.

Sasvim slučajno on je došao na ideju da sliku okrene na bok i otkrio je pravo životinjsko carstvo: na slici su se skrivali i glava lava, i glava majmuna, pa čak i bivola (vrste bika). Zanimljivo je da iz ove perspektive i "Đokondin" osmeh postaje jasniji, a devojka kao da vam čestita što ste otkrili njenu tajnu - bar je Ron Pičirilo tako smatrao.