Magazin
Jednostavan plan kako da pobedite žudnju za šećerom
Za neke je šećer povremena poslastica, ali nekima je obavezan deo svakog obroka ili užine. U svetu ispunjenom primamljivim poslasticama i slatkim uživanjima, savladavanje žudnje za šećerom postalo je izazov modernog doba. Kada odbijanje dezerta postaje nemoguće, čak i kada počne ozbiljno uticati na zdravlje, onda je vreme preispitati svoje izbore i primeniti sledeće promene u ishrani i navikama.
Slatkiši su za mnoge ljude jedno od najvećih uživanja. Nekima je teško da zamisle dan bez konzumiranja nečega slatkog, a naučnici pretpostavljaju da do takve zavisnosti dolazi najviše zbog dopamina koji se luči kada jedemo šećer. Istraživanja ukazuju da šećer može biti veoma adiktivan: kada bi osoba koja uvek jede slatko naglo izbacila poslastice, verovatno bi osetila simptome povlačenja, kao što su umor, depresija, bol u glavi/mišićima... Postoji nekoliko fizioloških, ali i psiholoških uzroka za izraženu žudnju za šećerom kod ljudi.
Nedovoljno sna može biti jedno od objašnjenja, zato što ljudi traže slatku hranu koja će da ih "podigne" kada se ne osećaju dovoljno energično i "budno". Sledeći faktor može biti stres, kada mozak luči kortizol, koji takođe može biti okidač želje za šećerom, a nekada je u pitanju čista navika, koja preraste u zavisnost. Srećom, moguće je postepeno regulistati želju za dezertom, a prvi korak je razumevanje svog tela i šta zapravo "traži" od nas:
Glad "maskirana" kao žudnja
Prepoznati kada je u pitanju glad a kada samo želja za šećerom, može biti komplikovano, pogotovo kada se osećaji poklope. U takvim situacijama, umesto konzumiranja prve slatke stvari kako bi se stomak "smirio", bolje je pojesti zdrav i obilan obrok. Želja za slatkim nekada može biti znak da telo traži drugačije nutrijente.
Hrana puna proteina, pogotovo u prvoj polovini dana, daje energiju i ne dolazi do malaksalosti koja se "reguliše" čokoladicom. Protein, kao i vlakna, neće naglo povisiti nivo šećera u krvi (posle kojeg sledi i nagli pad), što je poželjno za celokupno zdravlje. Na kraju, jedan multivitamin može biti najbolji izbor, jer služi kao dodatak ishrani koji donosi energiju i potrebne vitamine u toku dana.
Moć hidratacije
Dehidracija se često prikriva kao glad ili žudnja za šećerom. Sledeći put kada osetite želju da grickate nešto slatko, posegnite za čašom vode. Ako budete dovoljno hidrirani, možete ugasiti tu žudnju za slatkišima.
Odvraćanje misli
U slučaju da želja za šećerom ne nestaje, čak i nakon zdravog obroka, onda postoji šansa da žudnja nije fizička, već psihološka. Stručnjaci preporučuju tuširanje toplom vodom, jer pojedini ljudi su podelili da tuširanje od pet do deset minuta efikasno suzbija žudnju za slatkom hranom.
Osim toga, uvek je preporučljivo otići napolje i prošetati. Neophodno je izbegavati ulice u kojima se nalaze prodavnice ili poslastičarnice, kako ne bi došlo do iskušenja. Blaga vežba, kao što je brzi hod ili vožnja bicikla pomaže u lučenju endorfina, koji popravljaju raspoloženje i potreba za zadovoljstvom koje konzumiranje slatkog donosi se "menja" zdravijom aktivnošću.
Izabrati "manje zlo"
Neki se uspešno izbore sa željom za šećerom i potpuno promene navike u ishrani, ali mnogima je proces izazovan i odvikavanje "na silu" nekada samo pojača potrebu za slatkom hranom. Kada odupiranje zaista deluje nemoguće, onda je u redu pronaći zdravije alternative. Prva je voće, koje može biti u bilo kom obliku - iseckano, ceđeno ili pomešano sa jogurtom. Najvažnije je preskočiti dodavanje belog šećera, sirupa ili šlaga, već konzumirati samo šećer koje voće već sadrži.
Druga alternativa može biti crna čokolada, u kombinaciji sa sušenim voćem ili ovsenom kašom. Osim što pomaže u suzbijanju želje, tamna čokolada sadrži gvožđe, magenzijum i cink. Alternative mogu biti i "slatki" napici, koji samo sadrže med. Čajevi, ceđeni sok ili čak kafa sa medom su i dalje sladak, ali daleko zdraviji napitak nego klasičan sok koji, pored šećera, sadrži razne hemikalije koje nije preporučljivo unositi svaki dan.
Što se tiče veštačkih zaslađivača, mnoga nova istraživanja ukazuju da ih je bolje preskočiti, jer nisu adekvatno rešenje "na duže staze".
Na kraju je najvažnije podsetiti se zašto treba da smanjimo količinu unosa šećera. Da li imamo zdravstveni problem koji se samo pogoršava unosom slatkog? Da li je u pitanju konzumiranje slatkog iz dosade ili zbog stresa? Da li se osećamo dobro i energično nakon poslastice ili je efekat isuviše kratkotrajan da bismo zaista bili zadovoljni?
Postoje brojni razlozi za biranje zdravijih opcija i korigovanje loših navika u ishrani, koji su mnogo vredniji od kratkog uživanja u slatkišima. Ne bi trebalo "kažnjavati se" i osećati krivim zbog svojih izbora, već raditi na sebi i postepeno birati zdravu hranu za organizam, koju će telo uvek "prihvatiti" lakše od industrijskih šećera i iskoristiti na najbolji mogući način.
