Sindrom Otelo: Kada se ljubomora pretvori u maniju

Ljubomora je potpuno iracionalno, a opet sasvim prirodno osećanje koje, po rečima stručnjaka, čini sastavni deo našeg sistema "nagrađivanja i kažnjavanja". Ona je prirodni odgovor na strah od gubitka onoga što je nama važno, a naročito partnerskih odnosa ili prijateljstava, premda se asocira i sa gubitkom uloženog vremena, truda i emocija. Ipak, veoma je važno razlikovati prirodnu emociju od patološke, koja može preći sve granice normale i dovesti do psihotičnih stanja.

Sindrom Otelo svoj naziv je dobio po istoimenoj Šekspirovoj tragediji, u kojoj glavni junak nije mogao razaznati realno neverstvo od sopstvenih fantazija, a njegova ljubomora prerastala je u pravu pravcatu paranoju.

Od Otelo sindroma češće pate muškarci

O sindromu Otelo prvi put je počeo javno da govori britanski psihijatar Džon Tod pedesetih godina prošlog veka, koji je primetio da sindrom patološke ljubomore kod pacijenata može da se razvije sasvim spontano, ili na bazi psihičkih stanja poput šizofrenije, kao i da se manifestuje kao nuspojava lečenja ili moždanih trauma. Psihijatar je uočio još jednu zanimljivu zakonitost - ovo stanje češće "napada" muškarce, nego žene, i to u odnosu 60 prema 40.

Danas se ovaj termin retko koristi u naučnim krugovima, a većina istraživača smatra da patološka ljubomora nije zasebna devijacija, već jedan od simptoma ozbiljnih psihičkih rastrojstava poput šizofrenije, demencije, ali i alkoholizma.

Otelo je taj koji "doliva ulje na vatru"

Psiholozi i psihijatri prepoznali su nekoliko simptoma koji su zajednični svim pacijentima koji pate od sindroma Otelo:

• retko kada "dolazi" sam - napadi ljubomore bez ikakvog razloga najčešće se javljaju kod pacijenata koji već imaju neko psihičko oboljenje ili nezalečene traume iz ranijih perioda života
• intenzitet varira - patološka ljubomora ima akutnu fazu i fazu remisije, tokom koje se osoba trudi da se i ne priseća svojih ljubomornih ispada
• osnov za ispade ne postoji - primećeno je i da kod većine pacijenata ne postoje konkretni razlozi za ljubomoru, već se ona javlja bez ikakvog povoda. Ipak, u slučajevima kada razlog za ljubomoru postoji, Otelo je taj koji "doliva ulje na vatru".

Tri režima Otela i zbog čega je opasan

U trenucima kada Otelo preuzme glavnu reč, a svest se suzi, kod osobe koja pati od ovog sindroma mogu se "uključiti" različiti režimi - režim detektiva, u kome je sva pažnja usmerena na traženje dokaza neverstva, režim agresora, u kome se na "žrtvu" ljubomornog ispada vrši pritisak da prizna da je načinila grešku, i treći, ali ne manje učestali režim - režim manipulatora, kada osoba manipulcijama u upadanjem u stanje žrtve pokušava da preokrene situaciju u svoju korist i na sažaljenje "izvuče" priznanje. Opasnost Otelo sindroma leži u nepredvidivosti, budući da žrtva nikada ne može sa sigurnošću znati kada će se raspoloženje druge strane promeniti, kao ni da li će eventualno doći do eskalacije situacije.

Kako "obuzdati" Otelo sindrom

Iako patološku ljubomoru psiholozi i psihijatri danas klasifikuju kao jedan od simptoma psiholoških oboljenja, prvi korak u borbi sa Otelo sindromom jeste dijagnostikovanje i lečenje primarnog uzroka, odnosno stanja koje je dominantno. Često lečenje psihičkog poremećaja zahteva medikamentozni tretman, dok se u lakšem slučajevima situacija može rešiti i terapijskim procesom tokom koga se osobi koja pati od patološke ljubomore pomaže da prevaziđe jedan od glavnih okidača - nisko samopouzdanje i traume iz prošlosti. Sa druge strane, partner takve osobe pred sobom ima važan zadatak - da proceni da li nastavak emotivnog odnosa ima perspektivu ili je vreme da se odnos završi.