Ruski jezik ušima stranaca: Brutalan ali melodičan, surov, a tako romantičan

Za ruski narod, jezici poput nemačkog, čečenskog ili gruzijskog zvuče veoma grubo, ali, malo ko od Rusa zna da je za strance upravo ruski jezik taj koji zvuči brutalno, pa čak i agresivno. Štaviše, kada slušaju sa strane, ne znajući kontekst, stranci često mogu pomisliti da je u pitanju neki nesporazum ili nezadovoljstvo, ali, za to postoji objašnjenje!

Neobična fonetika i melodika "krive" za pogrešan doživljaj ruskog jezika

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se strancima ruski jezik čini brutalnim jeste slovo R, koje za razliku od drugih jezika zvuči veoma "tvrdo": primera radi, u azijskim jezicima, ono jedva da se čuje, ili se u reči pretvara u "l", dok Francuzi imaju prepoznatljivo "kotrljajuće r". Baš zbog toga ruski jezik zvuči bRutalno i agResivno. Ništa manje "zastrašujuće" ne zvuče ni slova Š, Ć, C, "meko" Š kao i moćno "tvrdo" I, a tu je i "tvrdo" L koje strancima predstavlja problem u izgovoru reči poput "lgun" ili "stul". Ovakva fonetika, po mišljenju lingvista, pojavila se kao posledica onomatopeje, odnosno oponašanja zvukova prirode.

Već godinama unazad na Tviteru "kruži" i humoristički tvit, u kome je ruski jezik glavni akter baš zbog svoje, za strance neuobičajene fonetike:

Sada, kada smo fonetiku ruskog jezika "okrivili" za njegovu brutalnost, red bi bio da spomenemo i melodiku, koja zajedno sa "tvrdim" izgovorom pojedinih slova i reči čini jezik još grubljim i "agresivnijim". Ruski narod, istorijski gledano, govori veoma dubokim glasom i znatno tiše nego ostali narodi, pa stoga ni ne iznenađuje činjenica da ih često ljudi shvataju isuviše ozbiljno, pa čak i kada za to nema nikakvog razloga.

Manje smeha, više priče

U ruskom jeziku čak postoji i poslovica "Smeh bez povoda je odlika budale", a ova narodna izreka se i zaista "uvukla pod kožu" ruskog naroda - baš iz tog razloga oni se ne smeju tokom neobaveznog ćaskanja ili banalnog pozdravljanja na ulici ili u hodniku zgrade. Rusi jednostavno razgovaraju: jasno, samouvereno i mnogi bi rekli - surovo, neretko u razgovoru povišavajući ton u želji da dopru do sagovornika. U drugim nacijama ovakva komunikacija mogla bi se smatrati neprimerenom, dok je u ruskoj kulturi to nešto sasvim uobičajeno i ponajmanje "agresivno".

Ruska imperija i Sovjetski Savez odigrali važnu ulogu

Naravno, gde je kultura, tu je i istorijska pozadina svega, a imajući u vidu Rusku imperiju, Sovjetski Savez i KGB-a čiji su obaveštajci važili za najbolje na svetu, doživljaj ruskog jezika kao surovog i "agresivnog" jednostavno se nameće sam. Štaviše, čak se i u savremenim filmskim ostvarenjima uloge surovih momaka ili antagonista neretko dodeljuje ruski lik - samo zato što su kroz istoriju ruski vladari, špijuni ili vojnici važili za beskompromisne i hladnokrvne ličnosti. Otud i naziv "ljutiti ruski" koji se često provlači kroz društvene mreže ili razgovor, a sve zbog stereotipa koji su se stvorili na osnovu istorijskih činjenica.

Strogo poverljivo: Ko su bile legendarne ruske špijunke

"Kada nam neki jezik nije blizak i kada je smisao izrečenog teško naslutiti, mi se koncentrišemo na formu", navela je lingvista Tamara Grigorijeva, "Sovjetski režim je imao veliki uticaj, a taj strah i dan danas postoji kada se čuje ruska reč."

Ruska poezija među najliričnijim na svetu

Ipak, i pored neosporivog istorijskog i kulturološkog uticaja zbog kojih ruski jezik zvuči surovo i brutalno, njegov doživljaj se veoma razlikuje kada je reč o poeziji, za koju mnogi smatraju da je najliričnija na svetu. Ruski jezik je zapravo veoma melodičan, romantičan i muzikalan, i kada biste recimo poslušali neko književno delo o prirodi ili ljubavi, mišljenje o tome da je ruski jezik "agresivan" nestalo bi istog trena.

"Ruski jezik služi za iskazivanje emocija, dok evropski jezici služe za iskazivanje radnje. Ruski narod, iako naočigled hladan, veoma je emotivan, a svoja osećanja prenosi kroz reči", istakao je ruski pisac Mihail Zadornov.