Šta da radimo sa dečjim crtežima koji zauzimaju previše prostora

Kada dete napravi prve porterte mame, tate, sestre, brata, čuvaju se kao dragoceni predmeti. Ohrabrujemo decu da nastave da razvijaju kreativnost, talenat i drago nam je da posmatramo kako im se veštine razvijaju. Ipak, u jednom trenutku, kolekcija postaje sve veća i skladištenje radova počinje da predstavlja izazov. Kutije i fioke su pune crteža, slika, skulpturica od plastelina, a slobodnog prostora ponestaje.

Želimo da se otarasimo barem jedne gomile umetničkih dela, ali se često osećamo loše i ne želimo da bacimo vredne uspomene, ali ni da rastužimo ili naljutimo mališane koji su se potrudili da ih naprave. Kako možemo deci dati do znanja da poštujemo i volimo njihovu kreativnu ekspresiju, ali ujedno osloboditi prostor u domu? Postoji nekoliko načina da se dođe do kompromisa, koji će detetu očuvati samopouzdanje, a nama pomoći da se oprostimo od prevelikog nagomilavanja materijalnih uspomena:

Pravljenje izložbe

Jedan od najboljih načina za slavljenje kreativnog rada (bez obzira na godine) je organizovanje velike izložbe. Pre svega, važno je uključiti dete u proces biranja radova za izlaganje. Osim što će pomoću u biranju, saznaćemo koje radove mališani najviše vole, a koji mogu biti stavljeni u "drugi plan".

Postoji nekoliko pristupa ovakvom konceptu. Prvi, a možda i najlakši, je izložba u domu, na koju su pozvani svi ukućani/bliski članovi porodice. Radovi se mogu postaviti na veliki sto, zalepiti ili uramiti na zidove a svaki gost može dati sopstveni komentar. Na taj način će dete dobiti samopouzdanje, biće motivisani da nastave da istražuju i osećaće se zadovoljno sopstvenim napretkom. 

Druga opcija može biti komplikovanija, ali sigurno će ostati lepa uspomena. "Izložba" će se takođe održati u domu, ali za vreme većeg društvenog događaja, kada će u kući biti puno ljudi (rođendan, praznici...). Tada će dete imati mnogo veću publiku, više pohvala i delovaće kao da su radovi "odradili svoje". 

Nakon izložbe, postoje dve opcije. Prvo, možemo se otarasiti svih radova koje dete nije želelo da pokaže, jer mu verovatno nisu bili dovoljno važni, a ostatak sačuvati. Drugo, možemo izdvojiti samo nekoliko omiljenih komada, a ostatak radova možemo samo fotografisati i sačuvati u digitalnom obliku. 

Manje je više

Postoje periodi kada su deca veoma inspirisana određenim motivom. Tada će sigurno napraviti na desetine sličnih radova. Iako su nam simpatični i dragi, nekada je dovoljno izdvojiti dva ili tri, na kojima se najbolje vidi inspiracija koju su imali i odlučili da prenesu na delo. Kao i sa prethodnim primerom, najbolje je doneti odluku zajedno sa detetom i odabrati one koji zaista najbolje predstavljaju određen motiv. Iako se na ovaj način nećemo otarasiti cele kolekcije, biće znatno manja.

Porazmisliti o cilju

Za koga zaista čuvamo dečije crteže? Da li je zbog njih ili zbog sebe? U većini slučajeva, decu verovatno ne zanima slika koju su napravili pre godinu dana, već ih interesuje ono što crtaju u sadašnjosti. Mnogi roditelji čuvaju gomile crteža mališana zbog sebe, jer će uvek biti drage uspomene i beleženje njihovog rasta i razvoja i to je sasvim u redu.

Ipak, ako je mališanima lako da se razdvoje od svojih dela iz prošlosti, onda sličan način razmišljanja možemo imati i mi. Umesto čuvanja starih radova, bolje je konstantno ohrabrivati dete da nastavi da crta, slika, pravi skulpturice i razvija sopstvene ideje za budućnost. Između ostalog, dobro je sprečiti stvaranje jakih emocionalnih odnosa prema predmetima, jer uvek mogu da se upropaste/nestanu. 

Na kraju, ako nikako ne želimo da se odvojimo od desetine (ili čak stotine) dečijih crteža, zahvanjujući savremenom dobu, uvek ih možemo fotografisati/skenirati i čuvati u digitalnom obliku, a u isto vreme osloboditi mnoge fioke/police/kutije u kući.