RT Balkan otkriva: Zašto je tibetanski lama prvi put došao u Beograd?

Beograđani su prethodnih nekoliko dana imali priliku da vide nesvakidašnji prizor - budistički učitelj sa Tibeta, u pratnji nekoliko učenika, obilazio je znamenitosti srpske prestonice u kojoj drži predavanja i govori o temama saosećanja i dobrote. 

"Lama sa Tibeta je prvi put u Beogradu", entuzijastično su nam objašnjavali njegovi sledbenici iz Srbije i ostatka sveta, koji su za RT Balkan otkrili da je jučerašnje predavanje lame Rimpoćea posetilo oko 50 ljudi, od kojih su neki doputovali sa drugog kraja planete samo kako bi čuli tibetanskog učitelja darme.

Budući da lame, kako nam je sam Rimpoće objasnio, o svom učenju i aktivnostima ne pričaju nikome ko to prethodno ne zatraži, uputili smo se u "Trijana Prađnja školu darme", gde smo zamoljeni da se izujemo i sačekamo da pozovu budističkog učitelja koji je rado razgovarao sa zainteresovanima i medijima.

"Odakle ste? Sa RT Balkan? Pa lepo, znate da je budizam zvanična religija i u Rusiji", veselo su nam rekli učenici i ispričali kako su ljudi na ulicama, a pre svega deca, lepo i sa osmesima reagovali na njihovog počasnog gosta.

Na najnovijem popisu iz 2023. godine o maternjem jeziku i veroispovesti, u Srbiji je 1.207 ljudi reklo da praktikuje neku istočnjačku religiju, ali o preciznom broju srpskih budista nema mnogo podataka. 

"Budizam je osnovan pre više od 2.500 godina u Indiji, a naše učenje se ne zasniva na Bogu, već nas zanima kako da živimo na dobar način, da budemo saosećajni i brižni. Reč je o unutrašnjem razvoju. Neki to nazivaju religijom, a za neke nije u pitanju religija", objasnio nam je lama Rimpoće koji već 30 godina putuje po svetu i drži predavanja odgovarajući na pitanje odakle on (i budizam uopšte) u Beogradu. 

Budizam je do Evrope došao tek u drugoj polovini 20 veka, ali nikada nije bio misionarska religija, dodaje. 

Stereotipi koje pronalazimo u zapadnoj popularnoj kulturi, o ženama srednjih godina koje nakon razvoda kroz budizam pronalaze sebe, u nekim slučajevima su bili tačni, kaže kroz osmeh Rimpoće. 

Prema njegovim rečima, zapadnjaci koje privlači budizam mogu da se podele u dve grupe: "teoretičari, intelektualci i akademski istraživači koje zanima budistička filozofija i ljudi kojima se dopadaju meditacije i tako to". Te dve grupe se retko sreću, a prvi ne vole da komuniciraju sa lamama zato što to utiče na naučnost njihovih istraživanja.

Njegovo predavanje zove se "Saosećanje i dobrota", a upitan da li se takve stvari mogu tu naučiti, lama Rimpoće navodi da se saosećanje i dobrota "mogu navežbati".

"U svetu imamo mnogo užasnih događanja, a svako želi da se prema njemu ophodite sa saosećanjem, a ono što izaziva loše emocije, iako uvek mislimo da ih uzrokuju drugi ljudi, zapravo mi i na to možemo da utičemo", rekao nam je budistički učitelj.

"Kada se susretnemo sa negativnom emocijom, poput ljutnje, tuge ili ljubomore, nije da ne možemo ništa povodom toga da učinimo. Tvoje misli su tvoje. Trebalo bi da ih osvestimo i zapitamo se da li bi naša potencijalna reakcija bila dobra za nas i za druge. Ako je odgovor ne, treba je odbaciti. A to se vežba, korak po korak", objašnjava Rimpoće.

Ako bismo svi živeli sa ljubavlju i saosećanjem, već sutra bismo imali raj na zemlji, poručuje. Takav odnos je dobar za okolinu i druge, ali i za svaku osobu pojedinačno, zato što će se osećati lepo i zadovoljno. 

Kako ističe, na njegovim putovanjima mu se učinilo da je opšti problem savremenog društva činjenica da se dobrota percipira kao slabost. 

Pogrešno se veruje da dobri i saosećajni ljudi neće dobro proći u životu ili da vođa ne može da bude jak i dobar, već da treba biti bezosećajan i grub, i da je to efikasno. Oni su možda efikasni, ali ne za druge, zaključuje prvi tibetanski lama koji je posetio Srbiju.

U Beogradu se, navodi, jako lepo proveo, a ističe da mu se najviše dopala hrana.

"Sve što sam probao mi se svidelo, a posebno me oduševio ukus voća i povrća", navodi budistički učitelj Rimpoće.