Šta su najveći geniji sveta najviše voleli da jedu

Ljudi su decenijama zainteresovani za svakodnevne navike velikih svetskih genija. Od njihove odeće, do svakodnevnih rutina, sklonosti i verovanja, sigurno je da su neki od najvećih umova sveta ujedno imali i neobične ličnosti i ukus. Ovo se može videti i kada je u pitanju hrana, jer su pojedini genijalci imali zanimljiv odnos prema određenom namirnicama. Neku hranu bi uvek izbegavali, dok bi drugu toliko konzumirali da bi te iste namirnice bile proglašene kao potencijalni uzrok smrti. Od averzije prema pasulju do nezdrave opsesije kafom, neki od najvećih umova sveta su imali veoma specifične režime ishrane:

Pitagora i pasulj

Prema mnogim izvorima, grčki matematičar Pitagora je imao neobična verovanja vezana za pasulj. Nikada ga nije jeo i čak nije dozvoljavao ni svojim učenicima da ih jedu ili dodiruju. Navodno, verovao je da se u pasulju čuvaju duše preminulih i da je zbog toga odbio da trči preko polja pasulja kada je bio suočen sa nepoznatim neprijateljem, što je dovelo do njegove smrti.

Čarls Darvin i "čudnovato meso"

Darvin nije samo proučavao egzotične vrste životinja, već ih je povremeno i jeo. Kada je studirao na Kembridžu, bio je vođa zanimljivog gastronomskog kluba. Članovi bi se sastajali jednom nedeljno, da bi spremali i jeli "čudnovato meso" životinja kao što su sove, jastreb, čaplje... Pored toga, na različitim putovanjima bi probao meso armadila, iguane i kornjača.

Trule jabuke i supa kao test

Hrana je za pojedine genije bila vrsta alata: iako ih nije konzumirao, pisac i filozof Fridrih Šiler je uvek držao kutiju trulih jabuka ispod stola dok je pisao, jer su ga navodno podsećale na selo u kome je odrastao. Tomas Edison je koristio supu tokom intervjuisanja potencijalnih budućih saradnika - oni koji bi dodali začin u posluženu supu, kao što je so ili biber, ne bi dobili posao, jer su bili "isuviše probirljivi".

Dalijev erotski kuvar

Salvador Dali je sedamdesetih godina objavio kulinarsku knjigu, "Les Diners de Gala", koja je imala nadrealne, erotske ilustracije različitih vrsta hrane, zajedno sa nekoliko poglavlja u kojima se objašnjavaju načini pripremanja morskih plodova. "Ako pripadate onima koji broje kalorije, moraćete da zatvorite ovaj kuvar. Previše je živ, agresivan i drzak za takve ljude," objasnio je Dali u knjizi, što pokazuje da je voleo hranu. 

Ipak, voleo je samo namirnice kojima je "mogao razaznati oblik", što znači da nije jeo hranu kao što je spanać, jer njegova forma nije bila dovoljno čvrsta.  

Nikola Tesla i tečna hrana

"U mojoj ishrani nema tajni, to je pitanje zdravog razuma", objasnio je Nikola Tesla. "Ja gledam na ljudsko telo kao na mašinu i ponašam se prema njemu s poštovanjem kakvo i mašina zaslužuje." Ne možete da očekujete da mašina dobro funkcioniše, a da joj ne obezbeđujete dobro gorivo."

"U ranoj mladosti sam zaključio da je idealan način da se hrana apsorbuje u vidu fine, skoro tečne forme i to u odgovarajućim, malim količinama tokom celog radnog dana", pričao je Nikola. Smatrao je da tako telo dobija ravnomeran dotok energije, a organi za varenje se ne opterećuju suviše. "Tako sam živeo nekoliko godina i pripremao sam sebi jela od mleka, soka od govedine i raznih pirea. Kako sam radio u laboratoriji, mogao sam tako da jedem kad god bih poželeo. Zdravlje mi je bilo odlično, srce i organi za varenje se reagovali vrlo pozitivno."

Hrana nije uvek bila prioritet

Zabeleženo je da su pojedini geniji bili vegeterijanci (Da Vinči, Gandi), ali mnogi nisu pridavali veliku važnost hrani. Na primer, prema biografu Mikelanđela, čuveni slikar je smatrao da je hrana samo "neophodno gorivo" i navodno, kada bi radio na velikim slikama, nekada bi jeo samo jednom na dan.

Pored toga, Stiv Džobs je verovao da veoma skromna dijeta i preskakanje obroka zapravo mogu pomoći sa razvojem kreativnosti. Prema njegovoj biografiji, Džobs je često jeo bademe i urme, a neka od omiljenih namirnica mu je bila šargarepa. Navodno ih je toliko jeo, da bi povremeno dobio narandžastu nijansu tena. Pored toga, Džobs bi se povremeno izglednjivao po nedelju dana, jer je verovao da bi se nakon takvog režima osećao mnogo bolje i snažnije, jer "nije trošio energiju na varenje hrane".

Pedeset šoljica kafe na dan

Francuski pisac Onore de Balzak je imao veoma poseban odnos sa kafom. Toliko je voleo ovaj napitak da bi za ceo dan mogao popiti čak pedeset šoljica. "Ova kafa ti uđe u stomak i odmah počinje nešto da se dešava. Ideje počinju da se pokreću kao bataljoni na polju i tada borba počinje," napisao je Balzak za jedan francuski časopis. Ipak, veruje se da je upravo njegova ljubav prema espresu bila uzrok njegove smrti (zajedno sa prekomernim konzumiranjem alkohola), jer je u poslednjim mesecima života dobio hipertrofiju.

Kafa je imala veliku ulogu u životima genijalaca, jer su neka od najpopularnijih mesta za "intelektualne sastanke" upravo bili kafići, u kojima bi se čitale novine, razmenjivala mišljenja o politici, umetnosti, društvu... Na svakom stolu bi se nalazila kafa, zajedno sa vinom, absintom ili školjkama i uvek je bila značajan deo okupljanja.

Slatka jaja

Omiljeni doručak Alberta Ajnštajna je bila slatka verzija jednog od najpopularnijih namirnica na svetu: jaja. Voleo je da ih isprži na klasičan način, ali bi ih zatim zasladio puterom i medom.