Magazin
Cveće buja na Antarktiku i to nije dobra vest
Antarktik, poznat po snegu i ledu, svake godine izgleda sve manje i manje prepoznatljiv. Na kopnu, naučnici su otkrili cveće, mahovinu i alge kako se šire kao nikada ranije, a na moru je obim plutajućeg morskog leda dostigao rekordno nizak nivo. Ove dramatične promene su se poklopile sa porastom letnjih temperatura.
Antarktik i povezana ostrva prekriveni su snegom i ledom i smatra se da imaju oko jednog procenta pogodnog zemljišta za cvetanje biljaka kao što su antarktička dlakava trava (Deschampia antarctica) i antarktička bisernica (Colobanthus prettinsis).
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, toplija proleća i leta su dovela do razmnožavanja takvih biljaka. Do kraja veka, predviđa se trostruko povećanje zemljišta bez leda na Antarktičkom poluostrvu koje će omogućiti da se pojavi još više cveća.
Antarktik nije imun na klimatsku krizu
Ako vegetacija nastavi da se širi u ovim zonama, istraživači izražavaju zabrinutost zbog mogućeg "nepovratnog gubitka biodiverziteta" na Antarktiku.
Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu su 2022. zabeležili najveći toplotni talas koji je ikada pogodio Antarktik. U martu su temperature blizu Južnog pola dostigle maksimum kada je tri dana uzastopno bilo izmereno minus 10 stepeni.
"Ovo je bila najtoplija temperaturna anomalija zabeležena bilo gde u svetu", rekao je Edvard Blančard-Vriglsvort, atmosferski naučnik i autor istraživanja. Takođe, ističe se da su neki od istraživača koji su učestvovali u studiji i boravili na Antarktiku u jednom trenutku nosili šorts, jer je bilo veoma toplo.
#Flowers Blooming and #Grass Growing In Antarctica is a Bad sign that there is a climate change.And, it is disturbing the Ecosystem of that region.#Climatechange#Antarctica#ClimateActionpic.twitter.com/xcVRRwjXjG
— Eco Discussion (@EcoDiscussion) September 23, 2023
Trenuci poput ovih pokazuju jasnije nego ikad da Antarktik nije imun na klimatsku krizu, kao što su neki naučnici nekada mislili. Da bi shvatili koliko je nedavnog toplotnog talasa na Antarktiku pripisano klimatskim promenama, tim naučnika je koristio strategiju modeliranja koja se oslanja se na "rasplet prošlih događaja, ili verodostojnih budućih događaj" da bi reprodukovala trenutne klimatske događaje:
"Otkrili smo da su klimatske promene tokom prošlog veka pojačale toplotni talas za 2°C, dok bi ekvivalentni toplotni talas 2096. godine bio za dodatnih 6°C topliji nego 2022. (8°C u odnosu na 1922)", navodi se u analizama. Taj budući scenario mogao bi martovske temperature na Antarktiku da dovede opasno blizu tačke topljenja, preteći ogromnim delovima leda na kontinentu.
"Znamo da će postojati hiljade kvadratnih kilometara površine bez leda i da će toplije temperature i dodatna dostupna voda stvoriti nova staništa pogodna za kolonizaciju, što će nekim vrstama biti od koristi, a drugima ne", objasnila je Džasmin Li, biolog za zaštitu prirode.
"Nažalost, blaža klima će takođe smanjiti barijeru za dalju invaziju novih vrsta – kako biljnih tako i životinjskih". Studija o toplotnom talasu na Antarktiku objavljena je u časopisu Geofizikal Risrč Leters, a prenosi Sajent Alert.
