Magazin
Sukob generacija na radnom mestu: Može li se naći kompromis između mladosti i iskustva
Zašto su mladi ljudi lenji? Zašto ne žele puno radno vreme, zašto vole da rade od kuće ili iz kafića, zašto ne razumeju da postoji profesionalni način komunikacije koji mora da se primenjuje na poslu? Mnogi stariji poslodavci osećaju ovakve frustracije, ali pre nego što zaključimo da će generacije koje su mlađe od nas uvek biti "nezrele i nespremne za rad", možemo se zapitati: Šta je dovelo do tolikog generacijskog jaza u profesionalnom svetu i kako ga možemo smanjiti?
Sukob generacija nije ništa novo, kao i konflikti između "starih" i "novih" načina razmišljanja, pogotovo kada mladi ljudi odluče da ne žele da prate dosadašnje utemeljene tradicije u porodici, društvu... Kao i uvek, kako se vreme menja, menjaju se i ljudi, tako da nikada neće biti moguće da se različite generacije poptuno razumeju.
Ovakav konflikt u savremenom dobu se posebno može videti na radnim mestima. Mladima se mnogo toga zamera u profesionalnom svetu: kako se oblače, njihovim željama za više odmora i manje radnih sati, želje za radom od kuće... Iako isprva ove kritike deluju sasvim logično, pojedine promene koje mladi unose u poslovne sfere života zapravo mogu biti dobre za sve generacije, jer se mnoga pravila koja su uvek bila prihvaćena na radnim mestima sada dovode u pitanje.
Promena stava
Pre svega, mnoge promene počinju od društvenih platformi, na kojima se može oglasiti bilo koji zaposleni, bez obzira na kojoj je poziciji. Dovoljno je da na Instagram ili TikTok objavi video klip u kome opisuje određena pravila na radnom mestu sa kojima se ne slaže i da na milione ljudi podrži njegove stavove, što postepeno dovodi do menjanja radnih uslova u firmama širom sveta.
Na ovaj način bilo koja kompanija danas može dobiti loš publicitet, tako da generacija Zed danas može imati veliki uticaj na promene utemeljenih kodeksa ponašanja.
Osim toga, nove generacije sada imaju prilike da vide da samo trud nije uvek dovoljan za postizanje ogromnog uspeha i sreće, pogotovo nakon posmatranja starijih generacija i probleme sa kojima su se suočavali. Mladima je jasno da im niko ne može obećati potencijalno zadovoljstvo "samo ako dovoljno naporno rade", već žele da uživaju u sadašnjosti, da budu srećni dok odlaze na posao i grade budućnost.
"Niko više ne želi da čeka da napuni šezdeset godina i da tek tada bude opušten i srećan, to mnogim nije održiva strategija. Mladi ljudi veruju da se pravila menjaju, da poštovanje starih standarda koji ne rezultiraju istim ishodima kao nekada nije neophodno," objašnjava za portal "Insajder" Kenet Matos, globalni direktor nauke o kupcima u kompaniji "Kalčer AMP" (Culture AMP).
"Ranije smo slušali samo stariju generaciju, jer su oni kontrolisali mehanizme masovne komunikacije, ali uz društvene mreže svako može da napiše sopstveni narativ, bez obzira na godine i iskustvo", rekao je on.
Međugeneracijska komunikacija je ključ
Postoje koraci koje lideri mogu preduzeti da premoste neke od jazova između mlađih radnika i njihovih starijih kolega. Na kraju krajeva, mnogi od njih su se zaposlili tokom ili odmah nakon pandemije, koja je promenila granice i norme na radnom mestu, kao i u dobu u kome su društveni mediji promenili način na koji komuniciramo.
"Prva stvar koju čujem od starijih radnika je da mladi postavljaju previše pitanja. Oni žele da znaju zašto, nisu zadovoljni odgovorom:"Zato što sam ti tako rekao"," rekla je Maja Ervin, službenik u jednoj konsalting kompaniji.
Ervin je istakla da, pošto je pandemija promenila pravila radnog mesta, ne čudi što mnogi mladi "nemaju pojma šta se smatra normalnim za radno mesto". "Ljudi su uvek veoma frustrirani generacijama mlađim od njih, ali takođe zaboravljaju da je njihova odgovornost da ih unaprede i podučavaju, jer su oni njihovi zaposleni."
