Magazin
Omiljena pesma zbog koje se naježimo može smanjiti bol
Da je muzika lek za dušu znamo odavno, ali da može biti i lek protiv bolova, otkrili su kandaski istraživači koji kažu da možemo smanjiti intenzitet bola ako slušamo muziku koju volimo, koja prouzrokuje jake emocije i od koje se naježimo. Poznato je da muzika može imati veliki uticaj na naša osećanja i raspoloženje, ali nova istraživanja pokazuju da može postati alternativni, "brzi" lek protiv bola.
U studiji je učestvovalo 63 zdravih ispitanika, na kojima su upotrebljene sonde za zagrevanje određenog područja na njihovoj levoj ruci, što je služilo kao imitacija bola koji možemo da osetimo kada držimo šolju veoma vruće kafe.
Dok im se koža postepeno grejala, učesnici su slušali sledeće: dve omiljene numere po sopstvenom izboru, opuštajuću muziku koja je bila odabrana za njih, potpuno nasumično birane zvuke ili su bili u tišini.
Svaki učesnik je u trajanju od sedam minuta izlagan bolnim stimulacijama osam puta, nakon čega bi opisao kako se oseća. Tokom slušanja muzike, zvukova ili tišine, od učesnika je traženo da ocene intenzitet i neprijatnost bola.
Na kraju, od učesnika je zatraženo da ocene prijatnost muzike, svoje emocionalno uzbuđenje i koliko puta su se naježili dok su slušali određenu pesmu.
"Procenjuje se da omiljena muzika smanjuje bol za oko jedan poen na skali od 10 tačaka, što je barem jednako snažno kao lek protiv bolova koji se izdaje bez recepta, kao što je ibuprofen. Muzika koja nam prouzrokuje intenzivne emocije može imati još jači efekat", rekao je Darijus Valevicijus, vođa autorskog tima sa Univerziteta Makgil u Montrealu u Kanadi za časopis "Frontijers in pejn riserč (Frontiers in Pain Research)".
Muzika koju volimo, koja nam prija je dobra za otklanjanje bola
Rezultati otkrivaju da su učesnici na skali od 100 poena ocenili bol kao manje intenzivan za oko četiri poena, kao i manje neprijatan za oko devet poena više, kada su slušali svoje omiljene numere u poređenju sa tišinom ili nasumičnim zvucima.
Zanimljivo je da opuštajuća muzika koja je bila odabrana za njih nije imala ovakav efekat.
"Pronašli smo veoma jaku korelaciju između prijatnosti muzike i subjektivnog osećaja neprijatnosti bola, ali nultu korelaciju između prijatnosti muzike i intenziteta bola, tako da je malo verovatno da je u pitanju samo placebo", istakao je vođa naučnog tima.
Daljim ispitivanjem utvrđeno je da postoji veza između muzike od koje su se učesnici najviše ježili i niže ocene za neprijatnost, koja se poklapala uz muziku koja je ocenjena prijatnijom.
Prijatnost muzike i jeza imali su više ocene kod numera koje su budile jake emocije ili kompozicija koje izazivaju pomešana osećanja, iako su direktni efekti takvih melodija na bol bili nejasni.
Istraživači kažu da još nije poznato da li bi muzika koja prouzrokuje jake emocije takođe dovela do ježenja kod onih ljudi koji je ne vole, ili su ljudi koji vole takvu muziku jednostavno skloniji ovakvim reakcijama.
Pored toga, autori studije ističu da se zbog parametara postoji mogućnost da pojedina objašnjenja nisu dovoljno detaljna, kao i da opuštajuća muzika koja je bila odabrana za ulesnike možda nije puštana dovoljno dugo da bi se primetio efekat.
Pojedini stručnjaci koji nisu učestvovali u studiji smatraju da ne postoji poseban kvalitet u samoj muzici, zato što postoji mogućnost da je percepcija bola učesnika prilikom slušanja numere mogla da utiče na njihovu procenu o tome kako se osećaju. Međutim, prema nalazima, potvrđeno je da muzika koju su odabrali učesnici sigurno ima jači efekat protiv bola.
Dakle, iako je potrebno još analiza da bi se ustanovilo koliko veliki uticaj muzika može da ima, ne škodi da sledeći put probamo da pustimo omiljenu pesmu, pre nego što se odlučimo za tabletu protiv bolova.
