Magazin
Staljinova majka, jedina osoba koje se veliki vođa plašio
Prisan odnos sa roditeljima je neodvojivi deo gruzijske tradicije i kulture, koju je veliki sovjetski vožd Josif Staljin izuzetno poštovao. Svoju majku Katarinu (Keke) Staljin je veličao do poslednjeg trenutka, a njen život, ispunjen izazovima i patnjom, je za ruskog državnika bio veoma bolna tema. "Bolje da si postao sveštenik", govorila mu je Keke čak i na samrti, ali je Staljin i dalje verovao da je napravio pravi potez.
Katarina (Keke) Geladze rođena je u seljačkoj porodici šezdezetih godina 19. veka, a kao sasvim mala izgubila je oba roditelja, nakon čega je brigu o njoj preuzala njena maćeha, Melanija. Tokom odrastanja Keke je živela veoma skromno, a kada je stasala, nju je već čekao "ugovoreni" mladoženja, seoski obućar Visarion, odnosno na gruzijskom, Beso.
Težak brak sa nasilnikom
Nedugo nakon svadbe, Keke je rodila jedno dete, zatim drugo, a ubrzo i treće, ali je sudbina odlučila da od sve dece preživi samo najmlađi potomak, Josif (Soso) Staljin. Njega je odgajala praktično sama, budući da se njen muž Beso često opijao i da ih je tukao kad god bi bio loše volje. Odvažna Keke nije dugo trpela i spakovavši svoje i stvari malenog Josifa, odlučila je da bi za oboje najbolje bilo da napuste tiranina. Ovakav potez je bio veoma smeo, imajući u vidu veoma strogu, rigidnu patrijarhalnu sredinu tadašnje Gruzije.
Radeći istovremeno na dva posla, majka je Josifu pružala svu potrebnu majčinsku ljubav i štitila ga poput prave medvedice. Vaspitavati dečaka za nju je bio i veliki izazov, ali je Keke imala samo jedan san - da njen Josif, kada poraste postane poznat i, primera radi, uđe u crkvene redove.
Staljin je imao drugi plan, sveštenička karijera mu nije bila na pameti
Iako se Staljin, kako je odrastao, trudio da svojoj majci ispuni svaku želju, njihovo viđenje uspeha se veoma razlikovalo. Početkom 1900-ih godina, Josif se posvetio revolucionarnoj delatnosti, a komunikacija sa majkom je bivala sve ređa i ređa. Keke je bila veoma potresena svaki put kada bi do nje došle vesti da je njen sin poslat u zatvor ili izgnanstvo, i svaki put bi sebi govorila:"Ovoga ne bi bilo da je otišao u sveštenike".
"Keke je bila jedina osoba na svetu koje se Staljin bojao", prisećala se njegova ćerka, Svetlana Alilujeva.
Nakon završetka revolucije, Staljin se sa svojom majkom viđao tek jednom godišnje, kada bi mu posao dozvolio da poseti otadžbinu, a najveći problem u njihovoj komunikaciji nisu predstavljali različiti pogledi na svet, već to što je za vreme svoje političke delatnosti Staljin potpuno zaboravio gruzijsko pismo! Keke, sa druge strane, nikada nije znala ruski jezik, a naročito ćirilicu, a poveravati pisanje nekom drugom umesto Staljina nije bila prihvatljiva opcija.
Staljin se potrudio da svojoj majci obezbedi raskošan život
Došavši na vlast, Josif Staljin se potrudio da svojoj majci obezbedi najbolje moguće uslove za život u sovjetskoj Gruziji, pa je tako 1932. godine za Keke otkupio deo poznatog Voroncovskog dvorca u Tbilisiju, u kome je ranije živeo carski izaslanik. Ali, kao i svakoj majci, i njoj je nedostajalo da sa sinom provodi zajedničke trenutke, a kako bi prekratila slobodno vreme, posvetila se čitanju knjiga. A šta bi drugo i radila, sama u posedu sa nekoliko soba, od kojih je svaka bila pusta.
Sa sinom i unucima, koji su svi živeli u Moskvi, Keke se retko čula, a zbog pozicije njenog sina u politici, sovjetske službe su budno motrile na to sa kime se Keke druži i provodi vreme. Bezbednost je bila na prvom mestu, a kako neka informacije ne bi "procurile", krug njenih prijatelja je prolazio kroz ozbiljnu selekciju.
"Bolje da si postao sveštenik"
Poslednji susret Staljina sa njegovom voljenom majkom odigrao se upravo u Voroncovskom dvorcu, davne 1935. godine, kada je državnik došao u jednu od retkih poseta domovini. I tada, kao i uvek, Keke je pokušavala da svom sinu stavi do znanja da je izabrao pogrešan put.
- "Šta si to postao, Soso?, upitala ga je Keke.
- "Nešto poput cara", uzvratio je ponosno Staljin.
- "Bolje da si postao sveštenik", tužno je odgovorila starica.
Dve godine kasnije, Keke je preminula od upale pluća, a Josif je tu vest primio veoma emotivno. Ipak, na sahrani se ruski državnik nije pojavio zbog posla koji ga je vezivao za Moskvu. U njegovo ime stigao je samo venac sa kratkim natpisom "Od Josifa Džugašvili".
Informacije o smrti njegove majke se po naređenju Josifa Staljina nisu objavljivale u medijima, a njeni posmrtni ostaci su sahranjeni u tbiliskom panteonu Mtacminda, gde su na večni počinak ispraćene i druge poznate ličnosti Gruzije.
