Magazin
Biti fin nije isto što i biti ljubazan: Zašto je bitno da vežbamo ljubaznost
Kada ste poslednji put bili ljubazni - ustupili nekom mesto u prevozu, javili se strancu na ulici, pomogli starijoj komšinici da se popne uz stepenice? Ukoliko to nije bilo skoro, bez brige - ljubaznost se uči, a nedvosmisleno čini ljude srećnijim.
Mali gest koji uputimo prolazniku ili komšinicu može pozitivno da i njima, ali i nama oboji dan. Ljubaznost podiže raspoloženje i čini da se osećamo bolje, a brojna istraživanja sugerišu da su njene koristi daleko veći za one osobe koje je pružaju, nego za same primaoce. Ljubaznost se stiče i uči rečenicama kao što su "Kako si", " Treba li ti pomoć", "Dobar dan, komšija, šta ima kod vas". Osoba koja vežba ljubaznost ne samo što jača organizam, nego i postaja bolja verzija sebe.
"Ljubazna osoba pokušava da zaista razume kroz šta neko drugi prolazi i omogućava da ljudi neguju iskrene veze sa drugima. Što više vežbate ljubaznost, lakše ćete se povezati sa drugima i izgraditi značajnije odnose u svim aspektima života", kaže profesorka psihologije Ketrin Fransen.
Koja je razlika između "biti fin" i "biti ljubazan"
Postoje razlike između fine osobe i ljubazne osobe, iako mnogi misle da je to jedno te isto. Stručnjaci ističu da se "finoća" može koristi kao društvena strategija i da iza nje stoji potencijalna namera da se nekom dopadnemo:
"Setite se kada ste poslednji put pohvalili nečiju odeću, ali niste to zaista mislili. Da li ste to uradili da biste se nekom dopali ili ste se osećali obaveznim da prokomentarišete nečiji novi izgled pošto su svi tako uradili", pojašnjava klinički psiholog Mari Menli, za Si-En-En.
Sa druge strane ljubaznost podrazumeva da smo velikodušni bez očekivanja da ćemo dobiti nešto zauzvrat: "Biti ljubazan je manje sebično. Ljubazna osoba se ponaša iz saosećanja i iskrene brige za drugog. Razlika između "biti fin" i "biti ljubazan" je u nameri", ističe psihijatar Eš Nadkarni.
Ljubaznost smanjuje stres, održava srce jakim
Velike su korisnosti od toga da smo dobri prema drugima. Ne samo da uvećavamo šansu da se "dobro dobrim vraća", nego će nam i telo i mozak biti "zahvalni". Poznato je da redovno praktikovanje ljubaznosti umanjuje simptome depresije, anksioznosti, kao i srčanih tegoba.
Kada se ponašamo ljubazno, oslobađa se oksitocin - popularno poznat kao "hormon ljubavi", koji je koristan je u sklapanju i negovanju veza sa drugim ljudima. Ako smo se osećali manje stresnije kada pomažemo drugima, sve je to zahvaljujući njegovim smirujućim efektima - on snižava kortizol, hormon stresa: "Oksitocin smanjuje aktivnost u amigdali, regionu koji je uključen u strah i anksioznost. Takođe, suzbija osećaj straha i ima snažan uticaj na socioemocionalne funkcije mozga", ističe Nadkarni.
Takođe, oksitocin pomaže u održavanju srca jakim i zdravim i hormon oslobađa azot oksid, koji širi krvne sudove i, zauzvrat smanjuje krvni pritisak.
"Ljubaznost povećava proizvodnju serotonina, neurotransmitera koji utiče na raspoloženje, uključujući sreću. Takođe se oslobađa dopamin, "hemikalija" u mozgu zaduženu za nagradu i zadovoljstvo. To je razlog zašto je neki čin ljubaznosti toliko dobar da želite da učinite odmah drugi", naglašava profesorka psihologije Ketrin Fransen.
Svetski dan ljubaznosti se obeležava 13. novembra
Pre četvrt veka, u Tokiju je održana prva Konferencija o ljubaznosti, na kojoj je donesena deklaracija koja promoviše univerzalne vrednosti – poštovanje ličnih sloboda, ideje posebnosti i prihvatanja različitosti. Svetski dan ljubaznosti se obeležava širom sveta a cilj je da se skrene pažnja da ljubaznost treba da bude stvar svakodnevice.
