Naučnici upozoravaju da bi London i drugi primorski gradovi mogli potonuti do 2030.

Rekordno visoke temperature na Zemlji samo su jedna od posledica globalnog zagrevanja, a ekstremne vremenske (ne)prilike su po mišljenju ekologa scenario koji možemo da očekujemo već u najbližoj budućnosti. Sigurno se svako od nas seća jula meseca ove godine, kada su visoke temperature izazvale niz šumskih požara širom sveta. Međutim, požari nisu jedino što preti Zemlji: već početkom naredne dekade veliki deo primorskih gradova može biti potpuno potopljen!

London pod vodom već 2030. godine

Kako bi privukla pažnju na nezaustavljiv porast nivoa svetskog mora, a uoči velikog međunarodnog događaja posvećenog klimatskim promenama, agencija Kristijan Eid je objavila analizu ugroženih gradova u primorskoj oblasti. Prema njihovim podacima, očekuje se da će nivo mora porasti za preko 40 centimetara u narednih nekoliko godina, ukoliko granica globalnog zagrevanja pređe brojku od 1,5 stepeni Celzijusa, preneo je Independent.

"Većina ljudi još uvek ne zna u kakvoj se opasnosti nalazi", napisao je klimatski stručnjak Piter Kalmus na platformi Iks.

Prestonica Velike Britanije sada se nalazi među "najranjivijim" gradovima na svetu, koga očekuje ne tako svetla budućnost. Prema prognozama naučnika, već 2030. godine London mogu pogoditi učestale i dugotrajne poplave koje će na kraju krajeva čitav grad obrisati sa lica zemlje.

Problem sa kojim se može susresti London nije posledica poslednjih dešavanja kada je globalno zagrevanje u pitanju. Ovako dramatična situacija "vuče korene" još iz poslednjeg ledenog doba kada su se glečeri koji su opterećivali Škotsku pomerali ka jugu, gde su se postepeno topili i prouzrokovali poplave.

U međuvremenu, brojni naučnici upozoravaju i da se Antarktik iz "zemaljskog frižidera" polako ali sugurno pretvara u "radijator", kao i da će tokom 2023. i 2024. godine biti oboreni svi toplotni rekordi od kada se meri temperatura na Zemlji.

"Ovo je surova realnost klimatskih promena i najava budućnosti", rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas.

I drugi gradovi u radijusu od 100 kilometara od obale su u riziku

Loše prognoze se ne tiču isključivo britanske prestonice, već i drugih gradova koji su od obalske linije udaljeni manje od 100 kilometara. Hjuston u Teksasu je takođe podložan poplavama usled globalnog zagrevanja i podizanja niova svetskog mora, kao i Bangkok, Manila, Džakarta, Lagos i mnogi drugi. Pojedini smatraju da će poplave potopiti čak i Njujork, Šangaj i Tokio. Ovakva prognoze tiču se skoro polovine svetske populacije, budući da otprilike toliki broj ljudi živi u gradovima nadomak mora.

"Nivo okeana se podiže veoma zabrinjavajućom dinamikon, a za poslednjih 100 godina uočen je rast od rekordnih 17 centimetara. Već u bližoj budućnosti gradovi na maloj nadmorskoj visini, pa čak i čitave države mogu da nestanu sa lica zemlje", upozorio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Jedna od "žrtava" globalnog zagrevanja i podizanja nivoa svetskog mora može biti i ruski grad Sankt Peterburg, koji važi za riznicu kulture, umetnosti i istorije. Srećom, lokalni eksperti trvde da bedemi grada i postojeće brane ovakav "pritisak budućnosti" mogu da izdrže, barem još neko vreme.