Veliki, Grozni, Ananas: Kako su ruski vladari dobijali svoje nadimke

Rusku istoriju su obeležili mnogi vladari - neki od njih su se istakli svojom sposobnošću da osnaže monarhiju i oslobode je mongolske vlasti, kao što je to uradio Ivan Veliki, neki sagradili najveće hramove u zemlji, a neki uspeli da se suprotstave samom Napoleonu Bonaparti. Međuti, nisu samo poduhvati razlog zbog koga su ruski vladari dobijali svoje nadimke.

Petar Veliki - veliki poduhvati ili nešto drugo?

Nadimak prvog ruskog imperatora, Petra I, oduvek je izazivao nesuglasice među istoričarima. Jedni smatraju da je on postao Veliki jer je otvorio "vrata" Rusiji u Evropu, izgradivši Sankt Peterburg i sprovevši druge značajne reforme, ali drugi smatraju da su ova dostignuća u drugom planu.

Petar I je bio veoma markantan vladar, a pri susretu sa njim, prvo što bi "upalo u oči" je njegova visina od 2 metra. Međutim, on ne samo da je bio visok, već i izuzetno mršav, poput grančice, te je u poređenju sa drugima izgledao još više.

Ivan Grozni - grozan kao i njegov karakter

Ivan Vasiljevič Grozni je jedan od vladara iz dinastije Rurikoviča, a razlog za dobijanje ovako groznog nadimka je upravo njegov karakter, koji se tom rečju može savršeno opisati. Surov, žestok, neobuzdan u svom besu i veoma osvetoljubiv - baš takav je bio Ivan Grozni.

"On je toliko sklon gnevu da iz njegovih usta izlazi pena, ko u konja, a kada poludi, besni čak i na prolaznike", pisao je jedan od savremenika Groznog.

Napadi gneva su se kod ovog ruskog vladara dešavali sasvim spontano i ničim izazvano, po nekoliko puta dnevno, a svako ko mu se nađe na putu u tom trenutku bi poželeo da se nikada nije ni rodio. Međutim, Grozni je svojih mana bio svestan, te bi se s vremena na vreme povlačio u sebe, provodeći vreme u molitvama i pokajanju.

Aleksej Najtiši - miran i staložen vladar

O nadimku vladara Alekseja Mihajloviča Romanova postoji dve različite teorije - jedni smatraju da je on Najtiši jer je njegov karakter bio miran i staložen, a vladavina bez trzavica, a drugi da je došlo do greške u prevodu.

Naime, u stara vremena, vladare su veličali dodajući latinske nadimke uz ime i očestvo (srednje ime koje se dobija po ocu). Tako je Alekseju Mihajloviču dodato Slementissimus (Najmilosrdniji), ali je pogrešnim prevodom to preraslo u Najtiši. Bilo kako bilo, i jedan i drugi nadimak svedoče o njegovom blagom karakteru.

Katarina Velika - jedna od najmoćnijih žena sveta

O Katarini Velikoj, jednoj od najmoćnijih žena sveta, već je ispisano na hiljade redova, a ovaj laskavi nadimak imperatorka duguje svojoj vladavini. Ona je bila jedna od retkih žena koja je svrgnula svog supruga sa prestola i nakon njegovog abdiciranja preuzela upravljanje najmoćnijom zemljom na svetu. Ipak, mnogi njeni podvizi su ostali u senci ljubavnih afera sa različitim muškarcima.

Katarina Velika se nije istakla samo svojom vladavinom i ljubavnim aferama: ona je ta koja je svojim doprinosom na polju prosvete u ruskoj, kao i svetskoj istoriji, ostavila neizbrisiv trag. Upravo njoj možemo zahvaliti za nastanak Ermitaža, koje se smatra mestom moći i riznicom umetnosti u samom Srcu Sankt Peterburga.

Nikolaj Krvavi - dva tragična događaja na samom početku vladavine

Dolazak Nikolaja II, poslednjeg ruskog cara, na vlast povezuje se sa dva veoma tragična događaja, koja su kasnije i obeležila njegov život i vladavinu. Prvi je davljenje velikog broja ljudi na Hodinskom polju na periferiji Moskve na dan koronacije cara 1896. godine, u kome je život izgubilo 1.389 ljudi. A drugi je u istoriji poznat kao "Crvena nedelja" ili "Krvava nedelja" - tada je za vreme mirnih demonstracija na putu ka Zimskom dvorcu streljano preko 4.500 ljudi.

Međutim, savremenici su Nikolaja II nazivali i Ananas. Pomalo neobično, ali sasvim osnovano. Naime, u svojim govorima imperator je često koristio "A na nas", kao na primer "A na nas je leglo breme...", ili "A na nas je pala odgovornost..."