Magazin
Ko je bila baka prvog ruskog cara Ivana Groznog, srpkinja Ana Jakšić
Ivan Grozni se smatra jednim od najkontroverznijih, kao i najupečatljivijih figura ruske istorije. Sa jedne strane bio je progresivan vladar, a sa druge strane bio je tiranin neuravnotežene naravi poznat po impulsivnim reakcijama. Njegova baba Ana Glinska, devojačko Jakšić, je bila srpska i ruska plemkinja, rodom iz srpske porodice.
Ruski car Ivan IV Vasiljevič poznatiji kao Ivan Grozni, u istoriji je ostao poznat po značajnim reformama koje je sproveo u Rusiji, ali i po okrutnosti prema feudalnoj aristokratiji. Za vreme njegove vladavine Moskva je postala državno i crkveno središte, uspeo je da reformiše vojsku, a uticao je da se Rusija otvori ka Evropi. Zbog ubistva sina dobio je nadimak Grozni.
U njegovim bibliografskim podacima postoji jedna zanimljivost - njegova baba, Ana Glinska je imala naše korene. Naime, Ana (1473. - umrla posle 1553) je bila ćerka bogatog srpskog vojvode Stefana Jakšića i Milice. Bila je supruga kneza Vasilija Lavoviča Glinskog sa kojim je imala četvoro dece. Njena ćerka, Jelena Glinska je bila majka cara Rusije Ivana Groznog.
Život srpske plemkinje u Ruskiji
Što se tiče Aninog života u Moskvi, tu nema puno podataka. Posle smrti njene ćerke Jelene, ona je bila najbliži srodnik Ivanu Groznom koji je tada imao osam godina. Postoje mišljenja da je Ana odgajila Ivana i njegovog brata.
Nakon krunisanja kraljevstva, Ivan Grozni je njoj i njenim sinovima dodelio ogromnu kneževinu.
Izvori navode da je bila veoma aktivna tokom obeležavanja Ivanovog punoletsva i venčanja sa Anastasijom Romanovnom (1547). Takođe, neki izvori govore da je baba je bila ta koja je upoznala Anastasiju i Ivana.
Smatra se da Ana nije bila pasivna figura, već je učestvovala borbama protiv aristokratije, izdavajući naredbe za pogubljenja. Takođe, car joj je dozvolio odmazdu bivših protivnika, koja je izvršena "po naređenju kneza Mihaila Glinskog i njegove majke Ane", a ne samog cara.
Veštica i monahinja
Kada je požar uništio veliki deo Moskve 1547. godine, javnost je tražila da im se Ana preda i optuživali su da je to ona uradila. Zvali su je vešticom, a kružile su priče da je kraljeva baba isekla srca mrtvih i stavila ih u vodu. Navodno se pretvorila u svraku i prskala krvlju grad i tako izazvala požar. Prema drugoj legendi, Ana se jednostavno vozila ulicama, prskajući "veštičiju" tečnost:
"Zato smo izgoreli", uzviknuli su gnevni meštani.
Pored Ane, za požar su okrivljeni i njene pristalice, a veruje se da su crkveni poglavari, posebno protojerej Fjodor Barmin, uticali na širenje glasina o vradžbinama.
Posle izvesnog vremena princeza Ana se povukla u Trojice Sergijeva lavra, gde je položila postrig i zamonašila se pod imenom Anisija. Umrla je u istom manastiru 1553. godine.
Tragična sudbina Anine ćerke i majke Ivana Groznog
Njena ćerka, Jelena Glinska je druga supruga velikog moskovskog kneza Vasilija III. Majka cara Ivana Groznog bila je regentkinja od 1533. do smrti 1538. Jelena Glinska je odrasla kao crvenokosa lepotica i navodi se da je studirala jezike, slikarstvo, umetnost. Prema hronikama, Vasilije je napustio svoju prvu ženu i izabrao je Jelenu zbog "zbog lepote njenog lica i njene mladosti".
Rodila je dva sina - Ivana Vasiljeviča, budućeg cara Rusije i Jurija Vasiljeviča budućeg kneza Jurija od Ugliča. Umrla je u tridesetoj godini i smatra se da su joj aristokrate podmetnuli otrov za pacove.
