Magazin
Konačno otkriveno pravo ime čuvenog uličnog umetnika, Benksija
Najveća misterija moderne umetnosti izgleda da je konačno rešena - javnost je nedavno saznala pravo ime čuvenog londonskog uličnog umetnika Benksija, pošto je pronađen intervju u kojem on jedini put navodi svoje pravo ime, a koji se smatrao izgubljenim.
Na snimku intervjua iz 2003. novinar Bi-Bi-Sija pita Benksija da li je njegovo pravo ime "Robert Benks", na šta umetnik odgovara: "Jeste, Robi".
Duže vreme se spekuliše o pravom identitetu uličnog umetnika, čiji rad košta desetine miliona funti i nalazi se na delovima kuća, u prestižnim umetničkim galerijama, pa čak i na izraelskoj barijeri Zapadne obale, prenosi Gardijan.
Britanski Dejli mejl je 2008. navodno razotkrio Benksijev identitet, predstavljajući ga kao Robina Kaningema, tada 34-godišnjaka, što je umetnik demantovao.
Međutim, s obzirom da je kompanija "Ges" sada pokrenula tužbu protiv njega zbog toga što je, kako se tvrdi, svojom objavom na društvenoj mreži narušio njen ugled, moguće je da će njegovo ime i prezime sada biti potpuno razotkriveno.
Naime, Benksi je optužio kompaniju "Ges" za zloupotrebu i krađu, nakon što je ovaj modni brend iskoristio sliku njegovog grafita na jednom od svojih izloga, ne pitajući ga. Umetnik je pozvao da se to isto uradi i sa asortimanom ovog brenda, nakon čega je "Ges" bio primoran da zatvori ovu prodavnicu.
Banksi je svetski poznat bristolski strit art i grafiti umetnik, čiji je umetnički rad često povezan sa politikom i sadrži dozu (ponekad crnog) humora.
Njegova umetnost, koja kombinuje grafite sa tehnikom stensila, pojavljuje se najčešće u Londonu ali i drugim gradovima sveta.
Banksijevi stensili su često specifični i sadrže različite slike ponekad kombinovane sa sloganima. Poruka je obično antiratna, antikapitalistička, antiestablišmentska ili slobodarska.
Iako mu gotovo niko ne zna identitet (do sada), svojevremeno je uspeo da se nađe na listi 100 najuticajnijh ljudi na svetu magazina Tajm, rame uz rame sa Barakom Obamom, Oprom Vinfri, i Stevom Džobsom.
U jednoj od izjava kaže da je insistitao na anonimnosti kako bi izbegao policajce jer se pod crtanjem grafita podrazumeva uništavanje javne imovine. A njegov rad, iako umetničko blago, i dalje zaista jeste - grafit. U isto vreme shvata i da anonimnost intrigira i stvara određenu famu.
