Magazin
Veštačka inteligencija uz pomoć krvne slike određuje koji organi najbrže stare
Medicina i veštačka inteligencija su po ko zna koji put "ukrstile koplja", a sada rezultat njihovog zajedničkog rada može dati zanimljive informacije o starenju. Naučnici smatraju da novi test krvi može identifikovati organe koji su najpodložniji starenju, a pravovremenom reakcijom se njihova vitalnost može produžiti.
Koristeći izvanredne sposobnosti veštačke inteligencije, naučnici su analizirali testove krvi 1.398 zdravih ispitanika uzrasta između 20 i 90 godina, i iz uzoraka izolovali skoro 5.000 proteina. Na osnovu dobijenih podataka, oni su zatim obučili softver sa veštačkom inteligencijom da proceni uzrast ispitanika, a odgovori koje je on davao su oslikavali i realnu starost unutrašnjih organa.
"Možemo da procenimo biološku starost organa kod naizgled zdrave osobe. To, zauzvrat, predviđa rizik osobe od bolesti povezane sa tim organom", rekao je Toni Vis-Korajm profesor neurologije koji je učestvovao u studiji.
Algoritam testiran na skoro šest hiljada pacijenata
Nakon mašinskog učenja na osnovu uzoraka krvi 1.398 pacijenata u kojima je izolovano skoro 5.000 proteina, naučnici su algoritam testirali na 5.676 pacijenata u pet kohorti, a rezultati ove studije objavljeni su i u naučnom magazinu Nejčr. Poseban akcenat su naučnici stavili na 585 specifičnih proteina koji imaju najveći uticaj na biološki uzrast organa.
Otkriveno je da je kod skoro petine ispitanika ubrzano starenje primećeno u samo jednom organu, dok je kod nešto manje od 2 procenta dobrovoljaca bilo prisutno paralelno starenje dva ili više organa. Naučnici su istakli i da je starenje organa usko povezano sa većim rizikom od smrtnosti, koji raste i do 50 procenata u određenim slučajevima.
Starenje organa povećava rizik od razvoja ozbiljnih oboljenja
Istraživanja su pokazala da je kod pacijenata kod kojih je uočeno ubrzano starenje srca rizik od razvoja kardioloških bolesti, a konkretno srčane insuficijencije, viši za čak 250 posto. Ubrzano starenje mozga i vaskularnog sistema bi, sa druge strane, moglo predvideti i razvoj Alchajmerove bolesti, demencije i drugih stanja ovog tipa, prenosi Gardijan.
"Ako možemo da reprodukujemo ovo otkriće na 50 ili 100 hiljada pojedinaca, to znači da bismo mogli da pronađemo organe koji ubrzano stare. Tako bismo mogli da lečimo ljude i pre nego što se oni razbole", ohrabruje Vis-Korajm.
Iako su ovakve dijagnostičke metode još uvek u ranoj fazi razvoja, naučnici su veoma optimistični i smatraju da korišćenje veštačke inteligencije u službi zdravlja može imati izuzetno visoku primenu. Ovakvi alati, koji bi na osnovu neinvazivnih metoda mogli detektovati hronična i druga oboljenja, su naša bliska budućnost, a njihovim korišćenjem se razvoj bolesti može prevenirati u najranijim fazama.
