Magazin
Da li će veštačka inteligencija uskoro moći da nam čita misli i zašto je to dobra vest
Prvi put u istoriji naučnici su uspeli da razviju metodu koja naše misli dekodira, a zatim ih i pretvara u tekst. U pitanju je prenosivi šlem koji su izumeli australijski naučnici, a smatra se da će ovaj proizvod najviše doprineti onima koji su zbog bolesti ili fizičke traume izgubili sposobnost da govore.
Nakon višegodišnjih istraživanja i sinhronizacije savremenih tehnologija i veštačke inteligencije, konačno je napravljen šlem koji može da čita misli i automatski ih pretvara u tekst. Ovoj vesti su se najviše obradovali oni koji žive sa bolešću ili stanjem u kome svoje misli ne mogu da podele sa okruženjem, kao i članovi porodica ovakvih pacijenata.
Sinergija medicine i veštačke inteligencije
Svakom od dobrovoljaca koji su učestvovali u razvoju ovog revolucionarnog uređaja su dati isečci iz novinskih članaka ili knjiga, a njihov zadatak je bio da ih čitaju u sebi dok na glavi imaju poseban šlem. Taj šlem, u koji su ugrađene elektrode, je služio za očitavanje aktivnosti moždanih ćelija.
Nakon sakupljanja signala, naučnici su podacima "nahranili" softver sa veštačkom inteligencijom DiVejv, koji je razvijen isključivo za potrebe ovog eksperimenta. AI softver je zatim odradio svoj deo posla i dobijene podatke analizirao i segmentirao na osnovu zakonitosti i određenih karakteristika.
Diskretno (de)kodiranje misli
Kako navode istraživači koji su učestvovali u ovom eksperimentu, ovaj projekat je jedan od najvećih iskoraka koji su ikada napravljeni u domenu istraživanja mozga i moždanih talasa. Naročito imajući u vidu da je ovo hardversko-softversko rešenje potpuno neinvazivno, odnosno ne zahteva ugradnju elektroda u mozak.
"Ovo je prva tehnologija na svetu koja je bazirana na motodama diskretnog kodiranja u procesu prevođenja moždanih talasa u tekstualni format", sa ponosom je istakao koautor eksperimentalne studije Čin-Tenh Lin. Iako još uvek nije prezicirano u kom trenutku će ovakvi uređaji biti dostupni pacijentima u slobodnoj prodaji, sama činjenica da su oni prošli fazu testiranja je dovoljan razlog za optimizam.
Da li je ovo rešenje bolje od Maskovog moždanog čipa
Oni kojima su ove teme posebno zanimljive i bliske nisu mogli a da ne postave pitanje - da li je ovakvo neinvazivno rešenje bolje od moždanih čipova koje je patentirao Neuralink? Mišljenja su podeljena, ali se čini da je veći broj naučnika i pacijenata ipak na strani ovog izuma, odnosno šlema koji čita misli.
Razlog za ovakav skeptičan stav leži u samoj metodi - implementacija Neuralink čipova u ljudski mozak zahteva ozbiljnu hiruršku intervenciju. Osim toga, čipove ugrađuju roboti, što je još veći razlog za brigu. Sa druge strane, šlem je potpuno bezbedan i jednostavno se stavi na glavu. Naravno, vreme će pokazati šta je bolje rešenje, a Ilona Maska i njegove tehnološke poduhvate svakako ne bi trebalo nipodaštavati.
