Magazin
Jutarnja svetlost je veoma bitna za zdravlje, tvrde naučnici
Sunčeva svetlost podiže raspoloženje i pomaže da bolje spavamo. Ova veoma moćna prirodna pojava igra značajnu ulogu za organizam - sunce je jedan od najboljih izvora vitamina D, a njegov nedostatak može da učini da smo podložniji bolestima kao što su rahitis, depresija. Naučnici naglašavaju da je posebno važna jutarnja svetlost, jer pomaže da se osećamo budnije i raspoloženije tokom dana.
Možda ne primećujemo koliko je sunčeva svetlost zaista važna. Bez nje bismo bili depresivni, bolesni, san bi bio skroz poremećen, svedoče brojna istraživanja.
Šezdesetih godina grupa Francuza je izvesno vreme boravila u pećini. Svi su počeli da spavaju ili izuzetno dugo ili izuzetno kratko. Takođe, rekli su da imaju ozbiljne poremećaje raspoloženja i depresiju i neki su od njih morali da odustanu mnogo pre nego što su zaista planirali.
"Sunčeva svetlost je moćna pojava, mnogo moćnija nego što većina ljudi shvata", kaže Stiv Džons, naučni saradnik.
Jutarnje svetlo bitno za telo - budi ga i kad treba uspavljuje
Cirkadijalni ritam u organizmu reguliše brojne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje funkcije najvažnijih organa. Ovaj ritam se "postavlja" svakog dana kada izađe sunce. Zato je bitno jutarnje svetlo, jer ono prirodni alarm koji pomože telu: da se oseća budnije tokom dana i pospanije uveče.
Stručnjaci naglašavaju da sunce ima ogroman uticaj na podizanje raspoloženja i opšte osećanje blagostanja. Samo dvadeset minuta jakog sunca ujutru značajno podiže raspoloženje - prirodna svetlost ima mnogo veći efekat na raspoloženja nego neki antidepresivi, govore istraživanja.
Manjak sunca remeti biološki ritam
Kada smo duži vremenski period manje izloženi suncu, primetićemo promene u telu. Postoji mogućnost da smo neraspoloženiji, skloniji prehladama i gripu i da naš imuni sistem ne funkcioniše u "punoj snazi". Sve to nije slučajno, jer smo po hladnom vremenu manje izloženi sunčevim zracima, pa remetimo biološki ritam u organizmu: "Naš cirkadijalni ritam, u tim situacijama je često poremećen. To možemo da vidimo po promeni raspoloženja i raznim metaboličkim promenama", naglašava profesorka Arti Jaganah.
Takođe, na promene u cirkadijalnom časovniku ljudskog organizma može da utiče i veštačko svetlo tako što šalje netačan signal mozgu. To može da uzrokuje da se osećamo noću budnije, a danju depresivnije.
Noćne smene okidači za mnoge bolesti
Zbog nedostatke prirodne svetlosti, razni sistemi u telu imaju tendenciju da se desinhronizuju. Tako se stvara pogodno tlo za dijabetes, gojaznost, kardiovaskularne bolesti. Ovim problemom su posebno pogođeni ljudi koji rade treće smene: "Svetska zdravstvena organizacija vidi rad u smenama kao pretnju po zdravlje. Jasno je da nije dobro za telo i um da ostanemo u kući i samo gledamo u sunce", kaže Džobs, a piše Bi-Bi-Si.
Izađite iz kuće i upijate sunce, savetuju naučnici
"Jedite obroke u pravo vreme, idite u krevet u pravo vreme i izađite, čak i ako je hladno, u svakodnevnu šetnju i izlažite se svetlosti. Jednostavno boravak napolju i izlaganje svetlu, pomoći će da povoljno utičete na svoj cirkadijalni ritam i to će imati izuzetno blagotvoran uticaj na zdravlje", savetuje Jaganah.
Naravno, u "konzumaciju" sunca treba biti umeren, jer ukoliko preterujemo povećavamo šansu za razvoj raka kože. Preporuka lekara jeste da izlazimo ujutro ili predveče uz obaveznu kremu sa zaštitnim faktorom.
